- Vladika Nikolaj Velimirović -
Mučenici velike ljubavi, molite se Bogu za nas.
Vi što poznadoste ljubav jaču od smrti, molite se Ljubavi za nas.
Što se srećno izvukoste u ovom životu iz mreže prolazne ljubavi, koja je kao malo boje na steni, što kiša spira.
Što propovedaste da je ljubav tajanstvenija od tela i večnija od zvezda na nebu.
Što kroz ljubav razumedoste i drvo i kamen, i zvera u gori i ribu u vodi. Jer ljubav lomi pečate sviju tajni, i sve stvari se pokazuju nage ljubavniku svome.
Što ljubavlju ispuniste sve proroke, zadovoljiste sve religije, i pokriste sve zakone.
Najveći osvajači, ko je jači od vas?
Najveći mudraci, ko je mudriji od vas?
Najređi dragulji, ko je malobrojniji od vas?
Bogovi, što videste sebe u Bogu i Boga u sebi.
Što imate veću čast od angela, jer angeli postaše angelima bez muke i mučeništva.
Vama se molimo i poklonimo, molite se Bogu za nas.
Da se i mi očistimo od prizračne ljubavi, koja se završuje mržnjom.
Da i mi krunišemo našu veru i nadu krunom, u kojoj sunca predstavljaju malu vrednost.
Da i mi pogledamo, i poznamo, i zaradujemo se radošću, kojom se samo angeli mogu radovati.
Da i naš život postane trosunčano sijanje, slično onome, od koga dolazi sve sijanje nepomešano s tamom.
Da i mi sagledamo u sebi večitu devojku i prevečnog sina devojačkog, i duha golubinjeg.
Mučenici velike ljubavi, samo je stradanje vaše manje od ljubavi vaše. Svaka ljubav zemaljska donosi stradanje, veće od te ljubavi. A vi ste zaljubili ono što je duže od vremena i šire od prostora.
Čujući za vaša stradanja vaša smrtna braća drže ih za neverovatna i nepodnošljiva. Samo zato, što se oni, istina, mogu preneti u vaša stradanja no ne i u ljubav vašu, u smisao vaših stradanja. O kad bi se mogli preneti i u ljubav vašu! Sva vaša stradanja bila bi za njih igračka kao što su bila i za vas. Kao što je hladna kiša i duvanje vetra u noći igračka za majku što hita detetu svome na domu.
Onome, ko ima cilj veći od sveta, svet ne može ništa.
Onoga ko hita domu širem od prostora, prostor ne može zadržati.
Onoga ko ima ljubav skuplju od vremenih tvorevina, vreme ne može ni sprečiti ni pregaziti.
Kroz sve kršine i olujine Ljubav vodi svoje ljubimce i vuče ih sebi.
Mučenici velike ljubavi, molite se Bogu za nas.
Sveti Jovan Šangajski nazvao je jednom prilikom vladiku Nikolaja "Zlatoustim naših dana"; ava Justin Ćelijski naziva ga "najvećim Srbinom posle svetog Save, a Aleksandar Šmeman najplemenitijim vladikom XX veka". Ističući ovu vrednosnu gradaciju želimo pokazati koliko su lik i grandiozno delo vladike Nikolaja ostavili neizbrisiv trag na sveslovenskom prostoru, na njegove savremenike, ali i na buduća pokolenja verujućih i neverujućih.
Ovozemaljsku slavu vladika Nikolaj je stekao kao teolog, arhijerej, molitvenik i podvižnik, kao rodoljub i mučenik, ali pre svega, kao besednik i propovednik. Najveći deo njegovog svetootačkog bogoslovskog promišljanja iskazan je upravo u obliku omilije, propovedi ili besede. Besede pod gorom, Nove besede pod gorom, zbornik beseda Iznad greha i smrti, Omilije, Molitve na jezeru i brojne propovedi, samo su deo obimnog Velimirovićevog dela.
... U osvrtu na Velimirovićevu knjigu Religija Njegoševa, Jovan Skerlić je zapisao: " Velimirović je rođeni retor (...) Ima kod njega suviše književnih floskula i besedničkih figura, nečega što podseća na svetu rečitost iz perioda rokoko, toliko da se mi gušimo u tom mirisu cveća i tamjana i najzad zaželimo hrišćanske prostote i skrušenosti (...) Sam ton je stalno podignut, i sva ta rečitost je stalno napeta i trajna, u visokoj noti ide kroz celu knjigu". Skerlić je nadalje u svojoj oceni spomenuo da "srpska crkva nije imala literarnijeg pisca i neortodoksnijeg teologa." S jedne strane, vladika je bio vosokoobrazovani bogoslov, a s druge strane, on je čovek iz naroda koji je poznavao sve vrednosti patrijarhalne kulture srpskog seljaka. Te dve niti neprestano se ukrštaju u njegovom promišljanju. O tom narodnom elementu najrečitije nam govore njegove molitve koje na više planova korespondiraju sa narodnom nekanonizovanom molitvom, a tu je i često pozivanje na narodnu junačku pesmu i njen etički kodeks. U njegovom delu, dakle, prožimaju se sa lakoćom visoki biblijski stil (i misao) i narodna pragmatistička i racionalistička filozofija. Zbog toga ga Skerlić svrstava u neortodoksne teologe. Toj oceni verovatno doprinosi i Velimirovićevo često posezanje za dokazima iz egzaktnih nauka. Njegovo delo poprimalo je i odlike modernog eseja, a na momente i pesme u prozi ...
- iz knjige "Najlepše besede Vladike Nikolaja" -