Monaštvo je integralni deo života Pravoslavne Hrišćanske Crkve, i odnosi se pre svega na način života i podviga koji je najbliži jevanđelskom idealu. Izvorno sam pojam monaštva označava usamljenički način života pobožnih Hrišćana, život odvojen od sujetnog sveta i njegovih lažnih radosti. Kao oblik življenja nastao je na istoku (Egipat, Palestina, Sirija) u 4. veku u vidu težnje ka uzvišenijem, čistijem moralno - duhovnom životu pravoslavnih vernika.
Grobnica Svetog Simeona
Mirotočivog
Kivot sa netruležnim moštima
Svetog Simona monaha
(Sv. Stefana Prvovenčanog)
"jer nećeš ostaviti dušu moju u adu,
niti ćeš dati da svetac Tvoj
vidi truljenje" (Ps.15,10)
To je život posvećen molitvi za sve ljude, bogomisliju i borbi protiv zla u nama i oko nas (što je najteži vid borbe pobediti svoju sujetu).
Monaštvo je najkraći i najbezbedniji put do spasenja (ali ne i jedini), put kojim se ređe ide, ali koji je prav i pouzdan. "Uđite na uska vrata, jer su široka vrata i širok put što vode u propast i mnogo ih je koji njime idu, jer su uska vrata i tesan put što vode u život, i malo ih je koji ga nalaze" (Mt.7.13-14).
Treba videti i shvatiti pravu vrednost svih stvari, zemaljskih i nebeskih, a ne posmatrati kratkovido, jer zadovoljstvo života u njegovoj punoći ne osećaju oni koji ga doživljavaju po merilima sveta, nego oni koji ga duhovno žive.
Kivot sa moštima Svete Anastasije,
majke Svetog Save