Српски велики жупан Стеван Немања је своју историјску мисију започео у данашњој Куршумлији, где се у то време налазио његов двор. Шездесетих година XII века (у периоду 1159. до 1168. године), у близини престонице, Немања је саградио своје прве задужбине - манастире Пресвету Богородицу и Светог Николу.
Манастир Светог Николе је изграђен на узвишењу изнад ушћа реке Бањске у Топлицу, а Немања га је посветио сину Сави.
Манастир Светог Николе
Манастир Светог Николе
Био је то велики манастирски комплекс и седиште Топличке епископије и митрополије. Ово је први немањићки манастир у коме је организована преписивачка делатност, са писаним типиком (правило богослужења) и у њему је Сава Немањић благословио првог верника после добијања самосталности Српске православне цркве. Црква је била живописно осликана, али су сачувани само трагови фресака из XIV века. Овај манастирски комплекс, са црквеним здањем, деловао је величанствено све до велике сеобе Срба 1690. године, када почиње његово рушење.
Топлица је „без мал’ остала пуста, постала пребивалиште за ветрове“. Од 1690. до 1737. године по записима „Троношког летописа“ из 1791. године, оба манастира (и Свети Никола и Пресвета Богородица) су запустела. То пусто има печат зла – ново рушење је извршено на дан Свете Тројице, половином 19. века. Ратом из 1876. до 1878. коначно су порушене обе цркве и од тога материјала турска и српска војска су градиле пекаре, воденице и друго.
Манастир Светог Николе
Манастир Светог Николе
Радови на откопавању, заштити и уређењу споменика вршени су од 1910. до 2003. године, са прекидима. Први потез на заштити ове цркве направио је Народни Музеј из Београда 1910. године, када је направљена кровна конструкција. У манастиру Светог Николе рађена је рестаурација 1970-1978. године, од стране Завода за заштиту споменика из Ниша, са великом вероватноћом да је тако изгледао пре паљења од стране Турака 1690. године. Црква је данас у целини реконструисана и предстоје радови на уређењу манастирског комплекса.
Манастир се од 1979. године налази под заштитом државе као споменик културе од изузетног значаја.
- Одломак из романа "Стеван Немања" Душана Баранина -
" ... Мали караван од двадесетак натоварених коња који су носили Немањино и Анино одело, скупоцене ствари, посуђе и све оно што је било потребно за удобан смештај кнеза и удеоног владара у Рашкој, кретао се долином Ибра у правцу Топлице, где је нови господар тих крајева био одлучио да подигне себи двор и стално пребивалиште. Пролазећи дивним пределима питоме Топлице пуне воћака, винограда и житородних њива, Немања је изабрао диван крај, место где се река Косаница улива у Топлицу. На томе месту биле су неке старе грчке и римске рушевине, вероватно остаци неке насеобине или војничког утврђења, потпуно зарасли у коров и трње. Ту је застао, погледао сву околину, са планинама, питомом жупом и две бистре планинске реке, где се корито Топлице сужавало у правцу Ниша, одатле удаљеног два до три дана хода, тада највећег града у долини Мораве у коме се родио оснивач Византије, цар Константин, и који се једно време носио мишљу да тај град учини престоницом империје. То је Немања знао, а знао је и да су Ниш и Београд кључни градови византијске моћи на Балкану. Поред тога, Ниш је био место где су се укрштали сви путеви који су водили из Цариграда и Солуна за средњу Европу и према Јадрану, а тим путевима су кретале групе каравана како са Запада, тако и са Истока. Долином Топлице водио је каравански пут којим су Млечани и Дубровчани снабдевали робом све северне византијске провинције, укључујући ту и Бугарску и Рашку.
Како је Немања све то знао, а у глави је већ имао и неке смеле планове, одмах се определио да на ушћу Косанице у Топлицу подигне свој двор. Окренуо се Ани и упитао је:
- Љубљена госпо, како ти се ово место допада?
- Прекрасно, мој господару. Можда најлепше од свих које сам видела од поласка из Раса.
- Онда смо се сложили да овде подигнемо двор.
- Све што је теби добро и лепо и мени је. Овде ћемо живети мирно и побожно. Уз двор ћемо подићи цркву да слушамо божју службу и појање ...
Манастир Светог Николе
... Немања је целим путем од Раса до свога двора замишљено јахао и с времена на време се чудно осмехивао. Када су се помолили на брежуљку више двора, зауставио је коња и окренуо се према штитоноши Балши:
- Погледај, Балша, онај предео где увире Бањска.
- Добро га знам и видим, господару.
- Ту сам одредио да подигнем манастир светом Николи, за спомен оцу. Он је мученик, то је мој дуг према њему.
- Дивно место, господару. Тиме ћеш задужити народ целог овог краја, јер нигде нема цркве нити било каквог манастира, где би се народ окупио и богу молио.
- А на левој обали ћу подићи женски манастир у спомен мојој мајци коју нисам добро ни запамтио. Ту ће моја Ана да окупља и васпитава младе девојке. А од сада где год нађем какву црквену или манастирску развалину, обновићу је. Нашем народу потребна је чврста вера и просвећеност. Сатире га празноверје и мрак незнања.
После тога Немања је прионуо на посао и за две године подигао манастир Св. Николе на десној обали где се река Косаница улива у Топлицу, а на левој манастир Богородичин, где се Бањска такође улива у Топлицу. У исто време обновио је десетак запуштених црквица и мањих манастира. У сеоске цркве је довео попове, сместио их и осигурао им угодан боравак. А по манастирима засновао калуђерска братства, којима је дао поседе за издржавање. Манастир Светог Николе постао је училиште за младиће, а Богородичин за младе сиромашне племићке девојке. Нишки епископ, под чију је власт потпадала црква у тим областима, долазио је сваки пут да освети нове манастире и обновљене цркве. У једној великој беседи одржаној код манастира Светог Николе о Петровдану, када се на прослави апостолског празника окупило двадесетак хиљада људи, све племство и свештенство Топлице, епископ је рекао народу:
- Сам Христ Спаситељ вам је у кнезу Немањи послао свога праведног владара и божијег угодника, који све своје земаљско благо троши да вам отвори очи и мисли према Господу ..."
___________________________
1. "Стеван Немања" - Душан Баранин, издавач ИО "Слово Љубве", Београд 1978. година
