Манастир Сопоћани

Насловна » Задужбине » Сопоћани

МАНАСТИР СОПОЋАНИ

Манастир Сопоћани се налази недалеко од Новог Пазара, 16 км западно уз ток реке Рашке, по којој се и српска држава у средњем веку називала Рашком. Међу високим и неродним брдима, озбиљних и мрких облика, с претећим каменим литицама, недалеко од своје престонице Раса, подигао је краљ Урош I (1243-1276) храм Свете Тројице, над самим извором реке Рашке. Назив Сопоћани добио је по старословенској речи сопот, што значи извор.

Краљ Урош I

Краљ Урош I, син Стефана Првовенчаног и унук Немањин, био је вешт и способан владар. Мудром политиком учврстио је границе своје земље, сукобљавајући се са суседима или склапајући са њима савезе. Ојачао је моћ владара, развио црквену организацију и учврстио култ Немање и Саве, родоначелника династије и оснивача самосталне цркве. За време његове владе, по доласку немачких рудара "Саса" у Србију, отворени су рудници сребра, бакра и олова и унапређена је производња метала. То је повећало трговински промет са Италијом, посредством приморских градова и државу економски оснажило. Овакве околности створиле су изузетно повољне услове за развој уметности.

Према Урошевој жељи, хиландарски јеромонах Доментијан написао је житија Светог Симеона и Светог Саве, дела која припадају највећим остварењима српске средњевековне књижевности. Светог краља су у племенитим настојањима следили људи око њега: Свети архиепископ Арсеније је подигао цркву Светих Апостола у Пећи и украсио је изузетним фрескама, краљев рођак Стефан Вукановић саградио је лепу цркву манастира Мораче и опремио је још лепшим зидним фрескама, а супруга Света краљица Јелена започела је цркву Благовештења у манастиру Градцу, грађевину складних размера у споју рашких и готичких облика.

 Краљ Урош I , детаљ ктиторске композиције

Краљ Урош I , детаљ ктиторске композиције

Круну духовног и културног прегалаштва тог доба представља задужбина краља Уроша - манастир Сопоћани, саграђен вероватно у седмој деценији XIII века, док је на архиепископској столици седео његов брат Сава II. Замишљен да буде гробна црква краља Уроша, храм је још током изграње уобличен и као породична и као гробница људи најоданијих краљу.

Храм Свете Тројице

Сопћански храм посвећен је Светој Тројици и изграђен у духу раније српске архитектуре - својом основом и простором скоро дословно понавља Жичу, али је и надмашује величином и висином. Сопоћанска црква, зидана правилним слагањем квадара од сиге, има изглед тробродне романичке базилике, с масивном куполом над средишњим делом наоса и високим звоником на западној страни. Грађевина је строгих облика, упечатљивих обриса и простране, добро осветљене унутрашњости. Једноставност и складност у обликовању архитектонских маса, битна за споменике рашке школе XIII века, с наглашеним изразом хоризонталног мировања у простору, веома је доследно спроведена у конструкцији целог здања. Необичан склоп унутрашњег разуђеног простора сопоћанске архитектуре смело и вично је засведен под три крова, од којих је средишњи знатно узвишенији, јер покрива главни брод цркве. Висока купола налази се на уском, коцкастом постољу.

 Храм Свете Тројице

Храм Свете Тројице

У складу са чистим линијама првобитно омалтерисаних фасада, што је било у функцији наглашавања монументалности здања, одабрани су ненаметљиви украси геометријског карактера: двоструке слепе аркадице у поткуполним венцима, испод њих мермерне бифоре на прозорима и четворостепени портали од белог, финог, полираног мермера. Исти мајстори извели су и све првобитне клесарске радове у цркви, о чему данас говоре саркофази, посуда за освећену воду (агиазма) и остаци иконостасне преграде.

ПЛАН СОПОЋАНА

I       Централни део храма
II      Нартекс (припрата)
III     Капела Светог Стефана
IV     Капела Светог Симеона Немање
V      Проскомидија (протезис)
VI     Ђаконикон
VII    Капела Светог Ђорђа
VIII   Капела Светог Николе
IX     Егзонартекс


 План Сопоћана

План Сопоћана

Црква је једнобродна са пространим наосом и олтаром са великом полукружном апсидом, док су два простора бочно од олтара имала двоструку намену: служили су истовремено као протезис и ђаконикон, али и као засебни параклиси посвећени Пресветој Богородици и, највероватније, Светом Сави. Лево и десно од потуполног простора налазе се две правоугаоне певнице, а у западном делу цркве је пространа припрата из које се улази у параклисе Светог Стефана Првомученика (на северној страни) и Светог Симеона Мироточивог (Стефана Немање) на јужној страни.


Други велики ктитор Сопоћана јесте Стефан Душан, док је још био краљ (1331-1346). Уз првобитни сопоћански храм, у годинама око 1340, вероватно са тадашњим архиепископом Јоаникијем II (потоњим првим српским патријархом), саградио је на западној страни цркве отворену припрату, са високим звоником испред ње, која је пре 1346. године украшена фрескама прожетим новим схватањима. Преостале избледеле фреске на њему сачувале су портрете краља Душана, његове жене краљице Јелене и њиховог сина, младог краља Уроша.

 Манастир Сопоћани

Манастир Сопоћани

 Манастир Сопоћани

Манастир Сопоћани

Сопоћански храм је већ крајем XVII века био разорен од Турака. Преко два и по века је био напуштен. Његове обрушене зидине биле су обрасле густим коровом и дрвећем. Велике површине фресака са сводова и кубета сасвим су уништене. Деценијама угрожаване атмосферским приликама, растињем и другим невољама, сопоћанске фреске су одолевале захваљујући необично квалитетној изради. Истина, златни листићи који су их покривали временом су сасвим отпали. Остали су само црни трагови лепка којим је злато било залепљено на обојену фреско подлогу.

Архитектура Сопоћана обновљена је од 1927. до 1929. године. У то време озидани су порушени зидови, свод и купола, а црква је покривена ћерамидом. Обновљени храм знатно је страдао у другом светском рату. Конзерваторско-рестаураторски радови, предузимани од 1948. па све до данас, с повременим краћим и дужим прекидима, доприносили су да се архитектура Сопоћана консолидује и обезбеди за њихово трајније одржавање, чување и коришћење.

Сопоћанско сликарство

Српска архитектура у доба раних Немањића, у XIII веку, израсла је под снажним утицајем архитектуре романике, неговане на обалама Јадранског мора. Фреско-сликарство које је украшавало унутрашње зидне површине ових здања, иако у суштини византинско, православно, такође је било под утицајем уметничког духа са Запада. Лепи Бог из Амиена - Христос у камену, са портала амиенске катедрале у Француској из прве половине XIII века, има исте "очи душевне и срдачне" које има и сопоћански Христос, а о којима је са заносом о божанској светлости причао Доментијан. Суштаствени израз једноставних и монументалних зидних маса, са широким отворима, с изгледом фасада на моћним мермерним здањима, у српској архитектури XIII столећа, недељив је од епске, џиновске снаге са исликаних грандиозних композиција и људских фигура на њој.

Српски монаси зографи образовани су махом у Светој Гори, у манастиру Хиландару, или у значајним манастирским средиштима средњевековне Србије, уз могућност, нарочито за даровитије, да спознају угледније ликовне центре на Истоку и Западу, и да на својим уметничким ходочашћима сажимају ликовна искуства за нове поруке. Махом синови господара-феудалаца, задојени духом православља, најрадије су одлазили у Цариград, тадашњу метрополу православног сликарства.

 Непознати мученик

Непознати мученик

 Праотац Ноје

Праотац Ноје

Сопоћанско поколење, учено и прегалачко, на челу са учитељем Доментијаном, већ је било упознато с новим уметничким духом и одушевљено античком културом. Било је то доба када је отпочињала ренесанса, њен хуманистички покрет, у којем ће се однеговати она силна и необуздана снага љубави за човека, и неуништива вера у његове "очи, душевне и срдачне".

Стваралачка аскеза средњевековних зографа-монаха, надахнута дубоким религиозним осећањем, одликовала се изразитом савесношћу и доследношћу. Сопоћански зограф је свакако своје дело најсавесније сликао. Било да је фреска у простору који није довољно сагледив, или на највиднијем и најистакнутијем месту, његова ју је рука с највећом пажњом и преданошћу обликовала. Радио је тако јер је био дубоко уверен да га посматра сам Бог.

Изузетно лепо и узвишено фреско-сликарство, које је прославило Сопоћане, налази се на свим унутрашњим зидним површинама централног брода храма, тј. у олтару, наосу и припрати, док је у осталим деловима неједнаког квалитета и знатно заостаје за живописом по коме се Сопоћани тако уочљиво распознају у свеукупном сачуваном византијском сликарству.

 Успење Богородице

Успење Богородице

Грандиозна композиција Богородичиног Успења, на западном зиду главног дела храма, површине преко 30 м2, замишљена је као величанствена сцена Богородичине смрти. Крај одра Христове мајке, смештеног у средини композиције, стоје Христос, анђели, апостоли и архијереји, као снажни и лепи, тужни јунаци, погнутих глава, у суздржаном болу. Њихове фигуре, дате у широком, епском, снажном и монументалном току линија, што подсећају на статуе умних старогрчких филозофа са најлепших античких дела, као да наговештавају поезију Дантеа и сликарство Ђота, весника ренесансе.

Све фреске у главном делу сопоћанског храма надахнуте су савршеном хармонијом цртежа и колорита. Оне можда најбоље потврђују како је истинском генију довољно само мало боја, па да најпотресније саопшти неизмерно богатство својих осећања и својих имагинација. Окер, светлозелено, виолет, мало азура (кажу да је азур био скупљи од злата), у наизменичном току, слива се и прелива у свим могућим тоновима, од најтамнијег до најсветлијег, преко мноштва фигура дивовског раста, на светковини у најсадржајнијој тишини.

 Успење Богородице, детаљ

Успење Богородице, детаљ

 Млади апостол

Млади апостол

Краљ Урош I наменио је Сопоћане себи за гробну цркву. Осим што је за ктитора припремљен гроб на традиционалном месту, у југозападном делу наоса (обележен саркофагом од црвенкастог мермера), у северозападном делу припрате сахрањена је његова мајка, краљица Ана Дандоло, унука славног млетачког дужда Енрика Дандола, која је умрла у време када је црква завршавана. Слика њене смрти репрезентативно је приказана на северном зиду припрате. Преко пута гроба краља Уроша I у главном делу храма, налази се гроб српског архиепископа Јоаникија I. Изгледа да је историјска случајност хтела да пети владар династије Немањића, Урош I, и пети архиепископ српске цркве, Јоаникије I, заједно учествују у градњи и украшавању сопоћанског храма. Њихово верно пријатељство трајало је све до њихове смрти у изгнанству, после насилног преузимања престола од стране краља Драгутина (1276-1282). Касније су њихова тела пренета у Сопоћане, заслугом краљице Јелене Анжујске.

Портрети краља Уроша I, Стефана Првовенчаног, св. Симеона Немање и Драгутина и Милутина, краљевих синова, приказаних у главном делу храма, као и портрети краљеве породице, са супругом Уроша I, краљицом Јеленом Анжујском, рођаком француског краља, и синовима, спадају међу најлепше сачуване владарске портрете у фреско-сликарству тог доба. Од посебног историјског и уметничког значаја су фреске са сценама из живота св. Симеона Немање у њему посвећеној капели, као и оне с приказом догађаја из живота св. Саве у ђаконикону.

 Храм Свете Тројице

Храм Свете Тројице

Када је желео да искаже величину неког уметничког дела, Доментијан је писао да је "састављено богомисоним разумом и извајано пресветлом маштом, и прекрасним бојама изумљено". Ретко би који историчар уметности могао да са тако мало речи искаже суштинску вредност сопоћанског сликарства. Симболика Доментијанових дела у великој мери прожима иконографију сопоћанских фресака, које се могу уврстити у сликарску ризницу човечанства.

___________________________

1. "Манастир Сопоћани" - Братство манастира Сопоћани, "Дуга", Краљево, 2017. год.
2. "Манастир Сопоћани" - Рајко Николић, НИП "Туристичка штампа", Београд, 1990. год.

 

Галерија фотографија

Манастир Сопоћани    Манастир Сопоћани    Манастир Сопоћани    Манастир Сопоћани   Манастир Сопоћани   Манастир Сопоћани    Манастир Сопоћани   Манастир Сопоћани   Манастир Сопоћани   Манастир Сопоћани   Манастир Сопоћани    Манастир Сопоћани   Манастир Сопоћани   Манастир Сопоћани    Манастир Сопоћани   Манастир Сопоћани    Манастир Сопоћани    Манастир Сопоћани   Манастир Сопоћани    Манастир Сопоћани