Манастир Бешеново се налази на јужним падинама Фрушке горе. Према предању, основао га је краљ Драгутин Немањић крајем 13. века и сместио га на једном од главних изворишта воде која су напајала стари Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу. Посвећен је Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. То је једини манастир на Фрушкој гори чији се настанак везује за свету лозу Немањића.
Манастир Бешеново
Стефан Драгутин Немањић, син Стефана Уроша I и Јелене Анжујске, био је краљ Србије од 1276. до 1282. године и краљ Срема од 1282. (после сукоба са братом Милутином) до 1316. године. Његова прва престоница био је Дебрц, град између Београда и Шапца. Доцније је своје седиште преселио у Београд и тако постао први српски краљ који је владао из нашег престоног града. На челу Сремске краљевине Драгутин Немањић је био све до смрти, 1316. године.
Бешеновачки крст
О постојању манастира Бешеново у доба Краља Драгутина говори древни запис о његовом крсту из 1297. године. На једној његовој страни је, како се у запису наводи, угравирана управо слика и назив манастира Бешеново.
Први писани трагови постојања манастира датирају из средине 15. века. На зиду манастирске цркве је, наиме, пронађен запис да је она осликана још 1476. године.
Знатно опширније, о манастиру Бешеново говори се у најстаријем турском попису Срема који датира из 1546. године. Манастир ће се редовно помињати и у свим потоњим турским пописима Срема, спровођеним у другој половини 16. века.
И раније за то доба релативно богата манастирска ризница биће, стицајем околности, додатно обогаћена у време када су монаси из манастира Витовница, код Пожареваца, који је пострадао од Турака, највредније литургијске предмете пренели у Бешеново. Међу њима je било и Четворојеванђеље које је оковао Вук Кондо, те сребрна чаша познатог кујунџије Луке. Ови, и мноштво других предмета из Бешенова, данас се чувају у Музеју СПЦ у Београду.
Мада су Свети архангели Михаило и Гаврило слава манастира Бешеново, значајно место у његовој историји имају и Свети Кирик и Јулита. Реч је о сину и мајци који су, у време римског цара Диоклецијана, пострадали за хришћанску веру 304. године, у грчком граду Иконији.
Један део њихових моштију (други се и данас налази у цркви Свете Богородице Болничке, у Охриду) је, путевима о којима нема писаних трагова, стигао у Бешеново и ту дуго чуван. Извесно је да се то десило пре 1753. године када је, у оквиру манастирске цркве, почело подизање њима посвећене посебне капеле. Међу неколико икона била је и она са ликовима Светих Кирика и Јулите, коју је осликао руски иконописац Василиј Романович.
На дан Светих Кирика и Јулите (15/28. јул) обележавана је и летња манастирска слава, а та традиција поново је оживљена када је почела обнова манастира.
Њихове мошти су у манастиру биле до средине Другог светског рата, да би 1943. године биле тајно склоњене у цркву у селу Бешеново. Ту су остале и после рата да би, у међувремену, нетрагом нестале.
Свети Кирик и Јулита
Друго осликавање манастира, из којег је сачуван део икона, догодило се средином 18. века. Њихов аутор је, такође, Василиј Романович који је још 1737. године, као млад сликар, живописао Претеченско-Борисоглобску цркву у Кијеву. Како је и када доспео у Срем није забележено, али је извесно да је живео у манастиру Хопово, у којем је примио и монашки постриг и где се и упокојио 1773.
Иконе за нови иконостас Бешенова биле су дело једног од највећих српских сликара, Стевана Алексића (1876 – 1923). Рад на њима он је започео 1906. а окончао 1909. године. Са Царских двери сачуване су иконе Благовести, Светог Стефана и Светог архангела Михаила, као и иконе Исуса Христа, Вазнесења Господњег, Преображења Господњег, Свете тројице, Богородице и Светог Јована Богослова. Уз то, сачуване су и Алексићеве иконе Архангел Михаило убија сатану и Мучење Светих Кирика и Јулите, које су се налазиле у њиховој капели. Све сачуване иконе Стевана Алексића, рађене за манастир Бешеново, налазе се у Музеју Срема у Сремској Митровици, где чекају обнову манастира и повратак на место на којем су настале.
Манастир Бешеново
Манастир Бешеново
Страдање из којег се издиже тeк данас, Бешеново је доживело тoком и по завршетку Другог светског рата.
Када се, почетком априла 1941. распала Краљевина Југославија и почео крвави братоубилачки рат, монаси из Врдника и Јаска су пренели мошти светих Кнеза Лазара, Цара Уроша и Стефана Штиљановића, из тих двају манастира у скрајнуто Бешеново, не би ли их спасли. У томе су успели само делимично - 1942. године опљачкана је манастирска ризница, укључујући и кивоте трију светитеља и све драгоцености које су биле у њима. Саме мошти, напросто истресене из кивота и разбацане по манастиру, спасао је професор Радослав Грујић успевши да их пребаци у Саборну цркву у Београду.
Мада тешко похарано, и без братије, Бешеново је усправно стајало до 4. маја 1944. када су га Немци, авионским бомбама, практично сравнили са земљом.
После рата, уместо обнове, мештани околних села развукли су преосталу циглу и други грађевински материјал. Упркос надљудским напорима игумана, судови нове државе манастиру нису оставили ни земљишни минимум чиме су, једноставно, осудили манастир на коначни нестанак.
Црква Светих архангела Михаила и Гаврила
Црква Светих архангела Михаила и Гаврила
Тек 2000. године, подигнута је дрвена капела са малим звоником. Да би оживео опустелу светињу, епископ сремски Василије 2012. обнову манастира Бешеново поверава архимандриту Арсенију (Матићу). У зиму 2014. године, пуних седамдест година од рушења, монаси су се вратили у задужбину краља Драгутина.
До данас је подигнут саборни храм, кула са келијама, трпезарија за госте, помоћни објекти и део манастирског зида. У цркви је урађена и конзервација старих римских гробница са краја I века, која ће бити доступна посетиоцима. Од 2014. године, за своју летњу славу, манастир организује песничко-духовни сабор "Бешеновачка приношења" и награђује најбоље ауторе.
Манастир Бешеново
Манастир Бешеново
___________________________
1. "Манастир Бешеново" - Манастир Бешеново
