Прошло је девет векова од када је рођен српски велики жупан Стефан Немања.
Стефан Немања спада међу оне владаре који су стекли поштовање како својих поданика и савременика тако и својих потомака. Био је владар који се, ни у добру ни у злу, није много разликовао од самодржаца који су му били савременици. Српски велики жупан, међутим, спада у малобројне европске моћнике који су проглашени за светитеље. Само је утицај његовог светитељског култа на српски народ био већи од његове владарске славе која је Србима у потоњим временима давала снагу да не поклекну.
Ктиторски портрет Стефана Немање (манастир Студеница)
Свети Симеон је надвисио и надмашио великог жупана Стефана Немању. Силазећи са трона – пео се у вечност.
За стварање Немањиног култа побринули су се, пре свих, са великим хришћанским жаром, али и државним интересима, његови синови Свети Сава и Стефан Првовенчани. Стефан Немања био је извор, а Свети Симеон јамац њиховог легитимитета. Стварана је симфонија двеју власти, државне и црквене, кроз „политичку теологију“. Установљење култа Светог Симеона у великој Студеничкој лаври било је полазиште и темељ владарске идеологије немањићке државе.
Срби су се покоравали сили великог жупана Стефана Немање, али су се клањали само моћима светитеља Симеона.
Своју православну веру уздизао је градњом велелепних задужбина.
Умео је да брани и одбрани оно за шта се изборио и што му је судбина одредила. Знао је да успешно завршено дело јесте дело које је предато потомству. Владарски плашт заменио је скромном монашком ризом, мач крстом, штит јеванђељем, весели и бучни двор хиландарском тишином. На крају живота, ратовању и проливању крви претпоставио је подвижништво и молитву. Одлазећи у манастир да спасе своју душу – спасавао је и државу и династију.
На сабору ће скинути круну и одрећи се власти – у корист сина Стефана – заогрнувши се ореолом духовности. Неустрашивост ратника и владара, доказана на бројним ратиштима, сменила је ревност студеничког и светогорског монаха који ће сада водити борбу у манастирском миру са самим собом.
Било је то издизање изнад људске мере – на путу ка светости.
Прочитајте још о Стефану Немањи:
Манастир Студеница - Стефан Немања
Манастир Хиландар - Стефан Немања
Манастир Хиландар - Отац и син
Свети Сава: " ... Рођење његово било је у Зети на Рибници, и тамо је примио свето крштење. Када је овај младенац био изнесен овамо, узе га епископ цркве Светих Апостола и помоли се над дететом, и миром га помаза, па је тако и друго крштење примио. Јер све је било чудно са овим мужем: када је био дете примио је два крштења; и опет када је примио свети анђелски образ, и ту је примио два благослова - мали образ и велики.
А ево и после успенија његова пречисто тело његово би двапут сахрањено: први пут у Светој Гори, где му би и уснуће, и опет отуда би узет и пренесен овамо, и са великом почашћу и красним славословљем овде по други пут беху положене његове часне мошти у гроб.
Од рођења му 46 година, и ту одмах по Божијој вољи прими владавину.
И остаде опет у владавини 37 година, и ту одмах прими свети анђелски образ.
И поживе у том образу 3 године.
И цео његов живот био је 86 година.
А престављање блаженог оца и ктитора господина Симеона би 6708 (1200) године, месеца фебруара у 13. дан преложи се ка вечном блаженству ..."
Ктиторски портрети Немањића, 1308-1314. година (црква Богородице Љевишке)
Током свог живота, Стефан Немања је подигао и обновио већи број манастира и цркава, како на просторима којима је владао односно управљао, тако и у другим земљама:
Манастир Хиландар
Јерусалим
Поред ктиторских делатности, Немања је помагао хришћанске светиње:
___________________________
1. "Стефан Немања" - Лука Мичета, "Лагуна",
Београд, 2014. год.
2. Манастир Студеница - група аутора, издавач Митрополија црногорско-приморска, ИИУ СВЕТИГОРА - Цетиње, 2011. год.