По предању Немања је, изгубивши битку у сукобу са византијском војском цара Манојла II Комнена 1172. године, одведен као живи сведок победе у Константинопољ. Ту је и заточен у манастиру Богородице Добротворке. Молећи јој се за избављење, Немања се заветовао да ће јој, ако га избави из заточеништва, подићи најлепши манастир. По избављењу, он је тај завет испунио. Главни храм студеничког манастирског компекса посвећен је Богородици Добротворки, Евергетиди, а грађен је као централна задужбина коју је Стефан Немања наменио себи за гробну цркву.
Богородичина црква у Студеници
Богородичина црква је изузетно сложен грађевински подухват у коме су на уметнички начин сједињени утицаји Истока и Запада. Просторна решења била су заснована на решењима византијских основа цркава, док је спољашње обликовање - обрада фасада - имала елементе западне романичке архитектуре. Са класичном просторном организацијом и конструкцијом складно се уклапа романичка обрада предивног белог мермера са Радочела. Мермер који на малој дубини упија и рефлектује сунчеву светлост, задивљује зрачењем белог, а после рефлексије златног мермера, која за позадину има бескрајно зеленило планине Радочела.
Подужни пресек Богородичине цркве
Архитектонски приказ основе Богородичине цркве
Основа цркве је једнобродна, у облику изудуженог крста, са дужином 40,80 метара без припрате. Краљ Радослав је дозидао на западној страни велику спољну припрату, са две капеле. На жалост, њена фасада није од мермера и нема исту уметничку вредност као фасада саме цркве. По његовом наређењу, у јужној капели припрате осликан је живот Стефана Немање.
На источној страни је традиционални троделни олтарски простор са три полукружне апсиде, од којих је средња - олтарска - највећа. Два мања одељења користе се као ђаконикон и проскомидија. Црква има куполу полигоналног облика са 12 страна у старом српском стилу и носи је квадратна основа. На прстену куполе откривен је велики запис којим је утврђено време градње као и ктиторство храма. Запис је писан у редакцији старе српске црквене ћирилице. "Овај пресвети храм Пречисте Владитељке наше Богородице сагради велеславни господин све српске земље, велики жупан и сват цара грчког господина Алексе - Стефан Немања који је примио анђеоски лик као Симеон монах; би завршен и живописан трудом велеславног господина све српске земље, великог жупана и севастократора Стефана и његовог брата великог кнеза Вукана, године 6717. индикта 12 (1209. година). И мене који сам ту радио помените Саву грешнога".
Посебно богатство и лепоту даје изванредна, и у Србији непоновљива, камена пластика у мермеру. Студеничка мермерна скулптура је са лозицама и врежама, реалним и фантастичним мотивима. Монументалност Студенице до врхунца је исказана кроз обраду портала и прозора. Студеница има четири богато урађена портала, од светло сивог мермера, а најраскошније је украшен западни улазни портал. Прозорски отвори су једноделни и дводелни. Њихова декоративна обрада је доведена до савршенства. По лепоти и богатству орнаментике издваја се студенички троделни олтарски прозор, чија камена пластика представља право ремек дело наше средњевековне сакралне уметности.
Портал на јужној фасади Богородичине цркве и студенички троделни олтарски прозор
Велику занимљивост у цркви Богородице у Студеници чини пет лепих техничких цртежа, уклесаних длетом у мермер фасаде на јужној и северној страни. То су технички пројекти који су служили мајсторима за извођење комплексних полукружних лукова код изградње портала и архиволта и уједно су најстарији технички цртежи ове врсте у Србији. Они илуструју изванредно образовање као и висока техничка знања којима су овладали градитељи у XII веку. До сада није утврђено ко су мајстори који су градили Богородичину цркву. Једно је свакако сигурно, да они потичу из прворазредне градитељско-клесачке радионице. Натписи изнад западног потрала, који су писани у српској редакцији, указују да су мајстори словенског порекла. То су свакако били прворазредни ствараоци, који су српској уметности градитељства подарили ремек-дело које се може убројати међу најбоља остварења у својој врсти и у свом времену.
* * *
У Богородичиној цркви су, поред Немање, сахрањени: његова супруга Ана (у монаштву Анастасија), син Стефан Првовенчани (у монаштву назван Симон), Немањин син Вукан и Вуканов син Растко (у монаштву Теодосије), краљ Радослав, као и Стефан - син краља Уроша I.
Богородичина црква у Студеници