После Немање, његови су потомци дограђивали нова здања уз старије храмове, или су саградили по једну цркву - обично свој маузолеј. Први је, следећи Немањин пример, краљ Милутин подизао сакрална здања у свим крајевима своје државе и изван ње, у многим тадашњим угледним црквеним средиштима. Међу његовим задужбинама истакнуто место заузима студеничка црква посвећена Св. Јоакиму и Ани, познатија по ктитору нeго по патрону, због чега је названа Краљевом црквом.
Краљева црква у Студеници
Краљева црква спада међу ретке рашке храмове чије је време грађења познато, јер о томе говори натпис уклесан на каменој траци уграђеној дуж спољне стране апсиде под кровним венцем: "У име Оца и Сина и Светога Духа, ја, рoб Божији Стефан Урош, праунук господина Симеона и унук Првовенчаног краља Стефана, син великог краља Уроша и краљ све српске и приморске земље, сазидах овај храм у име светих праведника и прародитеља Христових Јоакима и Ане, 6822. године, индикта 12 и приложих томе светом храму хрисовуљу. И ко ово промени да је проклет од Бога и од мене грешног, Амин. Сазида се храм трудом архимандрита и протосинђела игумана Јована ...".
Архитектонски приказ основе
Цртеж основе цркве је у облику квадрата којем су на источној страни прикључене три апсиде. Две бочне су изнутра сасвим малене, али су споља и оне добиле наглашенији облик, а средња је пространа и необично дубока. Основни квадратни простор у ствари је само подножје куполе, тако да црква има праве одлике централно решених сакралних грађевина. Збијеном цртежу основе одговара горњи део уобличен попут византијаских куполних цркава у облику сажетог уписаног крста. На квадратној основи саграђена је купола са осмостраним тамбуром.
Краљ Милутин и његови градитељи нису желели да конкуришу архитектонском концепцијом нити материјалном обрадом саме цркве узорној у сваком погледу Богородичиној цркви, па је стога у фасадној обради површина приметна ненаметљивост и дискретна архитектонска тишина. У архитектури цркве визуелни печат препознатљивом архитектонском изразу овог изванредног храма представља компоновање фасаде које је постигнуто уз присуство строге симетрије, као и употребе две боје. На доњим деловима цркве, која је сва замишљена да буде малтерисана, угребали су у свеж малтер праве, водоравне и усправне линије после чега су све обојили бело. Само су куполу споља обојили црвено, баш онако како је већ раније учињено са куполом старијег храма.
Овако малена, чврстог, збијеног, крстоликог изгледа, Краљева црква делује као драгуљ, или као увећан реликвијар, спуштен међу висока околна манастирска здања, која јој чине оквир истичући још више лепоту њених складних облика.
Као и код већине средњевековних српских грађевина, у студеничкој цркви Светог Јоакима и Ане остварена је савршена хармонија у односу архитектуре и живописа: мала црква је добила композиције малих сразмера и малих фигура на њима. Није грациозна само црква, грациозне су и композиције из живота светитеља којима је посвећена: Рођење Богородичино и Ваведење су најплеменитије сликарске идиле у српском средњевековном сликарству. Црква Светог Јоакима и Ане није остала без фресака на којима се прославља живи владар и кућа Немањића. На њеном јужном зиду насликан је краљ Милутин са краљицом Симонидом, као ктитор који приноси модел своје цркве Христу, посредством Јоакима и Ане, а у присуству својих предака Светог Симеона Немање и Светог Саве, насликаних насупрот њима, на северном зиду.