Задужбине Немањића
 Задужбине Немањића

ИЗБОР

ДЕВЕТ ВЕКОВА СТЕФАНА НЕМАЊЕ

Прошло је девет векова од када је рођен српски велики жупан Стефан Немања.

Стефан Немања спада међу оне владаре који су стекли поштовање како својих поданика и савременика тако и својих потомака. Био је владар који се, ни у добру ни у злу, није много разликовао од самодржаца који су му били савременици. Српски велики жупан, међутим, спада у малобројне европске моћнике који су проглашени за светитеље. Само је утицај његовог светитељског култа на српски народ био већи од његове владарске славе која је Србима у потоњим временима давала снагу да не поклекну.

Свети Симеон је надвисио и надмашио великог жупана Стефана Немању. Силазећи са трона – пео се у вечност.

За стварање Немањиног култа побринули су се, пре свих, са великим хришћанским жаром, али и државним интересима, његови синови Свети Сава и Стефан Првовенчани. Стефан Немања био је извор, а Свети Симеон јамац њиховог легитимитета. Стварана је симфонија двеју власти, државне и црквене, кроз „политичку теологију“. Установљење култа Светог Симеона у великој Студеничкој лаври било је полазиште и темељ владарске идеологије немањићке државе.

Срби су се покоравали сили великог жупана Стефана Немање, али су се клањали само моћима светитеља Симеона.

Своју православну веру уздизао је градњом   велелепних задужбина.

Умео је да брани и одбрани оно за шта се изборио и што му је судбина одредила. Знао је да успешно завршено дело јесте дело које је предато потомству. Владарски плашт заменио је скромном монашком ризом, мач крстом, штит јеванђељем, весели и бучни двор хиландарском тишином. На крају живота, ратовању и проливању крви претпоставио је подвижништво и молитву. Одлазећи у манастир да спасе своју душу – спасавао је и државу и династију.

На сабору ће скинути круну и одрећи се власти – у корист сина Стефана – заогрнувши се ореолом духовности. Неустрашивост ратника и владара, доказана на бројним ратиштима, сменила је ревност студеничког и светогорског монаха који ће сада водити борбу у манастирском миру са самим собом.

Било је то издизање изнад људске мере – на путу ка светости.

 Ктиторски портрет Стефана Немање

Ктиторски портрет Стефана Немање, манастир Студеница

___________________________

1. "Стефан Немања" - Лука Мичета, "Лагуна", Београд, 2014. год.