Не бој се, само веруј

Свети Владика Николај
Беседа у Жичи на Светог Стевана 1940. године

Свету Жичу обнављамо, Бога прослављамо, своје душе спасавамо, дело отаца настављамо. Не смемо се одсећи од славе Божије и од славе своје давне прошлости, јер хоћемо да и наше поколење буде славом увенчано и као драги камен достојно нанизано на онај непрекинути конац историје, на коме су нанизани и на коме блистају као драго камење многа поколења српског народа пре нас ...


Фијала

Ми обнављамо свету Жичу да би се и душе наше обновиле Духом Христовим. Свакој зидарији темеље постављамо од камена да бисмо се научили зидати карактер свој на камену темељцу који је Христос. Онда зидамо циглом, од добро учињене земље са водом и добро печеном на огњу. Да бисмо разумели да и душа наша мора проћи кроз воду и огањ од разних искушења, те да би се право држала и одржала. Наши стари правили су много бољу циглу, боље учињену и боље испечену, а лакше су подносили искушења која потапају душу или је сагоревају. При томе спајамо циглу са малтером од препраног песка и белог креча. Опет вода и огањ! Да се научимо спајати сву унутрашњу грађевину духовну Светим Духом Божијим. Затим постављамо кров као слику наше одбране од духова злобе поднебесне. Па онда намештамо врата, која нас опет уче да не пуштамо свакога у своју душу. Па прозоре према сунцу, што нам казује да душе своје изложимо Сунцу правде, Богу Спаситељу, да би од Његове светлости дом душе наше био светао и чист од отровних микробних мисли и жеља. Најзад, грађевину освећујемо крстом, као знамењем страдања и победе Христове. Пре сваког намештаја пак уносимо у нов дом иконе светих угодника, то јест најбоље од најбољих синова човечијих, да би нам непрестано служили за углед и да би нам били заштитници на кратком путу из овога света у онај.

И тако зидајући ми се зидамо, обнављајући спољашњи храм, ми зидамо и обнављамо храм унутарњи, духовни. То је главно. Главно је унутарње духовно зидање духовним материјалом, а то је вера, нада, правда, милост, братољубље, доброта, јединство духа и циља и напора у достигнућу Царства Небескога ...


Црква Св. Теодора Тирона и Теодора Стратилата

Сви покушаји неких некрштених народа да се отргну од Христа, одвели су те народе на две мрачне странпутице: или на повраћај старим незнабожачким националним религијама или коначном безбожништву. Ми не можемо ни једном ни другом станпутицом. Ми немамо куда ван Христа и без Христа. Ми се не можемо повратити Перуну, попут старих Словена, нити можемо с Јеврејима очекивати долазак неког бољег Месије од Исуса Христа, нити, најмање, можемо без Бога и против Бога. Јер од памтивека није било Србина који је био самоникли и оригинални безбожник. Ако су се у наше дане појавили и неки Срби као безбожници, то су они који не мисле својом главом него туђом, који подражавају дегенерисане туђинце и на њих се позивају. Нити на овој светој земљи нашој и Христовој постоји иједно добро дело у вредности једне копејке које су безбожници створили у току хиљаде година. Јер циљ безбожника и не може бити зидање него рушење, нити стварање него злобно уништење.


Црква Светог Спаса

А Жича је, рекох, посвећена Христу Спаситељу. Музичари тврде да штогод је нека виолина старија, то лепше звуке одаје. Наша Жича стара је 720 година, и као нека стара харфа одаје чудесне мелодије што налазе одјека у души сваког Србина. То су мелодије векова наше историје, мелодије народног зидања и туђинског рушења, па мелодије борби, херојских борби за Крст и светитељских подвига, мелодије славе кроз победе и мелодије славе кроз славне поразе; па мелодије народног страдања и прибирања духовних сила, па мелодије мучеништва за правду и слободу; мелодије пастира који постају кнежеви и кнезова који постају Мученици и Свеци. Заиста нема краја ни броја мелодијама ове наше старе харфе, ове наше светосавске Жиче. Заиста тешко је наћи сравњење Жичкој симфонији, састављеној од толиких мелодија бола и радости кроз све ове векове откад нас стари Немања са своја два света сина изведе на велико поприште историјске драме света. Од тада до данас судба народа одражавала се на судби Жиче, у срећи и несрећи, у разарању и обнављању. Благодарни смо Богу што живимо у периоду обнављања. Благодарни смо народу који свесрдно помаже обнављање Жиче ... Жича у наше време нема никаквих великих претензија. Њена савремена улога је јеванђелско-мисионарска. На источној капији нашег Манастира исписане су речи Христове: Не бој се, само веруј! То је срж жичке проповеди нашем поколењу и у наше дане.


Црква Светог Саве

Дишући и живећи том вером, неколико поколења нашег народа лако су се предавали мучеништву и смрти. Јер су вером видела онај други, вечни живот и вечну награду у њему. И за сву светлост и славу у нашој прошлости имамо да благодаримо тој вери. Нити има икакве силе, нити икаквог система, који би нам у садашњости и у будућности могао донети светлост и славу изван ове вере, коју је Сава Немањић из овог храма објављивао Србима пре седамсто година и у којој ми, његови потомци, са истог овог места вас утврђујемо, којом вас тешимо, храбримо, снажимо и блажимо. Наших двадесет монаха у Жичи чине велике духовне напоре за спасење народа, за спасење ваше. По типику Светога Саве они се даноноћно моле, строго држе прописе о посту, чистоти, послушности и труду. За сав народ узносе Свевишњем свенародно покајање. Спомињу на посведневним литургијама живе и умрле. У молитвама благосиљају пријатеље и непријатеље, по заповести Христовој, вапијући Богу за мир у целоме свету.

Придружите се и ви сви овом напору. Да би се зло отклонило, а добро зацарило. Нема никога међу вама који не може учинити нешто за спасење свога народа и човечанства. Ма и једна молитва дневно, и једна милостиња, и један уздах ка Ономе Који једино може спасти свет, све су то лепте које Он види и не одбацује. Срећа света зида се изнутра из сваке човечије душе. Мир у свету успоставља се обнављањем изнутра свакога ко зна за Бога и за душу. Сви можете бити заслужни за срећу и мир рода људског. Учините, дакле, неки подвиг који вам наређује закон Христов. Да кад дођу срећнији и мирнији дани, сви можете рећи да сте и ви допринели томе својом лептом. И када се буде славила крајња победа добра над злом, победа Христа над паклом, да и ви будете учесници те победе, као Христови помоћници, сатрудници и сапобедници. Света Жича вас дочекује и испраћа са истим поздравом, који значи светлост, храброст, снагу, радост и утеху. А тај поздрав гласи: НЕ БОЈ СЕ, ЧЕДО, САМО ВЕРУЈ!

Врх стране