Изградња манастира

Тачно време грађења Жиче није забележено у изворима, па је утврђено посредним путем на основу података које доносе Доментијан и Теодосије, биографи Светог Саве. Они бележе да је грађење Спасовог дома започео Стефан Немањић још као Велики жупан, у доба када је његов млађи брат био старешина Студенице. Сава је, по речима Теодосијевим, надгледао зидање Спасовог храма. На основу тих података закључује се да је Жича подигнута у раздобљу од 1206. до Савиног одласка у Хиландар, 1217. године.

Изградња новог седишта српског Архиепископа трајала је доста дуго. Радови су убрзани после 1219. године када је, захваљујући Светоме Сави, добијена самосталност Српске Православне Цркве и Жича постала седиште српске Архиепископије. Наиме, као архимандрит Студенице, Свети Сава је 1219. кренуо у Никеју, тадашњу престоницу Васељенског Патријарха. Патријарх Манојло Сарантен Харитопул и цар Теодор I Ласкарис додељују архимандриту Сави Акт о аутокефалности Српске Цркве, хиротонишући га на Цвети 1219. године за првог српског архиепископа.

Међу првим пословима које је Сава урадио по повратку из Никеје било је довршење Жиче. "Црква велика, али још не беше написана". Сава се већ првих дана по доласку договарао са својим братом Стефаном шта треба "за завршетак Свете велике Архиепископије, коју од почетка зачеше са великом љубављу".

У Жичи је већ 1220. године Архиепископ Сава хиротонисао осморицу епископа.


Улазна кула

" ... Одређеног дана сви се сабраше у Жичи Архиепископији, а празник је тада био Христа Спаса и Бога нашега.

Када се сва црква испунила, Сава одржа беседу о значају дана, затим је свима објаснио потребу јерархијског реда у држави и у Цркви. Сава, служећи са свим Епископима и игуманима и са многим свештеницима Свету и божанствену Литургију, у време када треба освећивати узе венац одређеног брата свог, Великог жупана Стефана, к себи и благословив га молитвама и мољењем Богу препаса га и украси багреницом и бисером и венча чесну главу његову венцем и помазав га миром, назва га у Богу самодрживим Краљем Српским. Благочестиви краљ се неисказаном радошћу радовао. Не ради венца краљевског, не ради скупоцене багренице, јер размишљаше да су и они са многим лепотама овога света трошни и да пропадају, него што је сабрано толико мноштво са свих страна и што су видели како је његова црква красна. О том се радоваше, јер он беше ктитор те божанствене цркве и својим многим безбројним даривањем беше је украсио". Тако Теодосије описује крунисање краља Стефана 1221. године.


Свети Сава

После 1219. у Жичи је успостављена спона двеју власти у земљи - краљевске и архиепископске, њихов склад и јединство, узајамност и дуговечност.

Врх стране