Манастир Студеница
Насловна » Живопис

Живопис

"Има сличности између архитектуре и живописа Богородичине цркве. Као и њене углачане мермерне фасаде, њене су фреске неговане, рафиноване, светле - светле колико од боја и позлате, толико од јасних мисли. У томе дубоком колориту, у томе моћном цртежу, у тим фигурама без гестова, у томе владању собом и материјалом - као у мирној причи без много речи - треба гледати аристократски укус њиховог поручиоца."

Милан Кашанин

 Богородица Студеничка

Богородица Студеничка

Богородичина црква у Суденици није фрескописана одмах после подизања. Највероватније да су се услови за овај посао стекли тек после повратка Светог Саве у Србију, када је у манастир Студеницу пренео мошти свога оца. Судећи по свечаном натпису, исписаном златним словима у прстену куполе, фрескописање се збило 1208/1209. године.

Најранији живопис Богородичине цркве представља највиши домет византијске уметности почетком XIII века. Иако се поуздано не зна ко су мајстори ове цркве, претпоставља се да су дошли са Приморја, највероватније из Котора, где је Немања имао двор. То оправдава и натпис на тимпанону западног портала, исписан у језички чистој српској редакцији. Увођењем српских натписа и тема, овде настаје српско сликарство са многим аутохтоним обележјима, које ће свој врхунац достићи у сопоћанским фрескама.

Пошто је већ у првим налетима Турака Студеница претрпела знатна оштећења, прва значајнија обнова урађена је после обнове Пећке патријаршије, 1569. године, када су поново насликане фреске. Фрескописци из 16. века су се ослањали, у највећој могућој мери, на првобитни живопис, понављајући скоро у целини његов програм и распоред.

Оригинални студенички фрескопис је сачуван у олтару, затим у поткуполном простору, на западном зиду и у доњим зонама наоса. Међутим, фреске у Богородичиној цркви су много изгубиле од свог првобитног израза јер су прекривене густом мрежом механичких оштећења насталих 1846, приликом постављања новог живописа који је због слабијег квалитета уклоњен 1951. године.

Своју велелепну задужбину и гробну цркву у Студеници Стефан Немања је посветио Успењу Пресвете Богородице, изабравши Богородицу да му буде вечна покровитељка и заступница. Стога, најзначајнију фреску представља ктиторска композиција на јужном зиду наоса изнад Немањиног гроба. Богородица приводи Христу ктитора Симеона Немању са моделом цркве у рукама. Иза њега је Свети Сава, а лево од Христа је Стефан Дечански.

 Ктиторска композиција изнад Немањиног гроба  Ктиторска композиција изнад Немањиног гроба

Ктиторска композиција изнад Немањиног гроба

Распеће Христово

Најмонументалнија фреска у Богородичиној цркви је Распеће, не само по својим димензијама и литургијском значењу, већ и по скупоцености употребљеног материјала и уметничким особеностима.

Данас виси на Крсту Онај који је на води земљу утврдио,
венцем од трња се крунише, Онај који је Цар ангела, лажном
порфиром огрће се, Онај који је огрнуо небо облацима. Шамаре
прима, Онај који је у Јордану Адама ослободио. Клинцима
прикован би, Цркве Женик.
Копљем би прободен, Дјеве Син.
Поклањамо се страдањима Твојим Христе.
Поклањамо се страдањима Твојим Христе.
Покажи нам и славно Твоје Васкрсење.

 Распеће Христово
Распеће Христово

Осам векова сликарства Студенице

Изложба Студеница - осам векова сликарства у Галерији фресака, у Београду, замишљена је тако да представи првобитне фреске Студенице копијама фресака, као и документационим материјалом. Према сликаном програму Студенице, подељена је на тематске целине које осветљавају поједине историјске, културне, иконографске и стилске посебности. Копије првобитних студеничких фресака насликали су академски сликари кописти свих генерација.

 Осам векова сликарства Студенице
Каталог изложбе "Студеница - осам векова сликарства"

 

Краљева црква

Највећу вредност Краљеве цркве представља њен изванредан живопис. Сачуван у великој мери, уједначен по стилу и естетичној вредности, он прекрива све зидове од пода до кубета.

Распоред комозиција је једноставан. У доњој зони приказани су ктитор и његови преци Свети Симеон и Свети Сава, Свети Јоаким и Ана, свети ратници, цар Константин и царица Јелена. У средњој зони је циклус из живота Богородице, а у горњој су приказани велики празници.

Од портрета историјских личности најимпресивнији је лик ктитора краља Милутина, који има обележја аутентичног портрета. Лик краљице Симониде, иако у знатној мери избрисаних црта, сведочи и данас о лепоти младе краљеве жене.

 Ктиторска композиција из Краљеве цркве
Ктиторска композиција из Краљеве цркве

" ... Краљева црква, намењена да слави култ родитеља, Христових, Богородичиних и краљевих, плени складом сразмера и лаком сагледљивошћу живописа високих стилских вредности. У Краљевој цркви ништа не омета продор погледа на све стране. Сав украс зидова се равномерно открива. Сви циклуси се крећу у ритму подређеном символици простора, од истока према југу, западу и северу и завршавају се опет на исходишту. Нижу се у концентричним круговима и поглед их прати силазећи из горњих зона, где је светлост најјача, до најнижих где се стишава ... И кад човек погледа у саму цркву, каквом радошћу и устрепталошћу и дивљењем је испуњен! То је као када би човек ушао у небо, а да му нико, ни са које стране не стане на пут, и ту је обасјан лепотом свих облика који блистају унаоколо као многобројне звезде, тако је човек бескрајно згранут. Тада изгледа да је све у усхићеном кретању и да се сама црква кружно креће. А посматрач у кружењу у свим правцима и стално у покрету, јер је принуђен да доживљава различите призоре са свих страна, замишља да се сам преноси у оно што посматра ..."

Гордана Бабић

Ходите чеда, послушајте мене страху Господњем,
научићу вас. Уклони се од зла, и чини добро.
(Пс. 33, 11 и 14)

 Свети Симеон Мироточиви  Свети Сава
Свети Симеон Мироточиви и Свети Сава

Врх стране