СВЕТА ЦАРСКА ЛАВРА СТУДЕНИЦА

СТУДЕНИЦА
- осам векова сликарства -

Изложба Студеница - осам векова сликарства у Галерији фресака, у Београду, замишљена је тако да представи првобитне фреске Студенице копијама фресака, као и документационим материјалом. Према сликаном програму Студенице, подељена је на тематске целине које осветљавају поједине историјске, културне, иконографске и стилске посебности. Копије првобитних студеничких фресака насликали су академски сликари кописти свих генерација.

STUDENICA
- eight centuries of wall painting -

The exhibition Studenica - Eight Centuries of Wall Painting in the Gallery of Frescoes, in Belgrade, is designed to represent the original frescoes of Studenica by means of copies and documents. It follows the painting programme of Studenica and is devided into thematic wholes which enlight - en historical, cultural, iconographic and stylistic characteristics. Copies of the frescoes of the original wall painting of Studenica were made by painters - copyists of all generations.

Изложба и каталог реализовани су захваљујући средствима Министарства културе Републике Србије  Studenica - Eight Centuries of Wall Painting Exhibition and catalogue supported by Ministry of Culture of Republic of Serbia

... О сликарству Студенице сведоче три натписа. Првобитни натпис тече дуж прстена тамбура куполе и у преводу гласи: "Овај пресвети храм пречисте владичице наше Богородице саздан би велеславним (господином све српске земље) великим жупаном и сватом цара грчкога кир Алексе Стефаном Немањом, (који је) примио анђеоски образ (као) Симеон монах. Сврши (се и пописа се трудом велеславнога господина све српске земље великога жупана и севастократора Стефана и брата) му великог кнеза Вукана године 1208/1209, индикта 12. И мене, који сам овде радио, помените Саву грешног. "

Први натпис кључан је за датовање сликарства јер се до 1951. године, када је пронађен испод фресака из XIX века, веровало да је живопис настао крајем XII века. Из натписа сазнајемо да је Студеница осликана између 1. септембра 1208. године и 31. августа 1209. године. Вероватније је да су фреске настале 1209. године јер сликарска сезона обично почиње у пролеће, а ретко када крајем лета.

... There are three inscriptions related to the wall painting of Studenica. The original inscription runs along the ring of the dome tambour and in transliteration it reads: "This most holy temple of our Most Pure Lady and Theotokos was raised by noble (master of all Serbian lands) , great župan and in-law of Greek emperor kyros Alexei, Stefan Nemanja (who) received angelic feature (as) Simeon the monk. It (was ended and painted thanks to the noble master of all Serbian lands, great župan and sebastokrator Stefan and his brother) great prince Vukan in the year 1208/9, 12th indiction. And mention my name, Sava, sinful soul who worked here. "

The first inscription is crucial for dating of the wall paintings because until 1951 when the inscription was discovered under the nineteenth century frescoes, it was belived that the paintings originated from the end of 12th century. The inscription reveals the fact that Studenica was painted from the 1st of September 1208 until the 31st of August 1209. It is more probable that the frescoes were executed in 1209 since the painting seasons usually started in spring and rarely by the end of summer.

Јеванђелист Матеј и део текста с тачним датумом осликавања Студенице, копирао Милош Јовановић
 Evangelist Matthew
Evangelist Matthew and part of the inscription noting the exact date of foundation of Studenica, copied by Miloš Jovanović

... Године 1568. главни сликари недуго пре тога обновљене Пећке патријаршије извели су натпис на северном зиду, одмах изнад доње бордуре сцене Успења Богородичиног: "Обнови се и живописа овај свети и божанствени храм сасвете владичице наше Богородице, часног светог Успења, трудом и залагањем смерног игумана Симеона јеромонаха са братством године 1568. и сврши се септембра 14."

Пећки сликари имали су тежак задатак да после 380 година сачувају све што се сачувати могло од старог сликарства.

Студеница је прва црква с натписима исписаним у потпуности на српскословенском језику.

... In 1568. master painters of the recently renovated Peć Patrijarchate left an inscription on the northern wall right above the lower border of the Dormition of the Mother of God scene: " This holy and divine temple of our Most Pure Lady and Theotokos of the holy Dormition of the Mother of God was renewed and painted by feat and care of the humble hegoumenos Simeon hieromonk with the brotherhood in the year 1568, it was ended on September 14th."

It was a difficult task for the painters of Peć Patrijarchate to save after 380 years whatever could be saved from the old wall paintings.

Studenica is the first monastery with the inscription completely written in Srebian Slavic language.

1. Свети Јован Милостиви, копирала Зденка Живковић

2. Свети Василије Велики, копирао Станислав Чавић

3. Свети Јован Златоусти, копирао Станислав Чавић

4. Свети Кирил Александријски, копирала Зденка Живковић

 Studenica is the first monastery with the inscription completely written in Srebian Slavic language

1. St. John the Merciful, copied by Zdenka Živković

2. St. Basil the Great, copied by Stanislav Čavić

3. St. John Chrisostom, copied by Stanislav Čavić

4. St. Cyril of Alexandria, copied by Zdenka Živković

Припрата је сва осликана 1568. године. Сликари пећке радионице затекли су нешто од сликарства, о чему вероватно сведочи композиција на јужном зиду. Ту је представљена ктиторка Ана, жена Стефана Немање, како се, као монахиња Анастасија, у проскинези моли пред Богородицом која седи на престолу са Христом у крилу. О Ани се у Студеничком типику говори као о ктиторки Студенице, једнако као о Немањи, а то је и био разлог њеног представљања.

... На зидовима кула крај улаза у манастир били су изведени портрети Стефана и Вукана Немањића, као и представе светог Стефана Првомученика и светог ратника, вероватно Ђорђа. Године 1968, приликом радова на студеничкој улазној капији, пронађени су фрагменти фресака. У Заводу за заштиту споменика културе Републике Србије обављени су конзервација, консолидација и повезивање фрагмената, као и њихова презентација. Установљено је да су те фреске настале када и најстарије сликарство храма, да је реч о првим портретима Немањића, великог жупана Стефана Првовенчаног и великог кнеза Вукана, а да је крај Вукановог лика делимично очуван натпис. На Стефановој глави представљена је круна у виду венца, украшена нискама љубичастих драгуља - препендулијама.

The nartex was completely painted in 1568. The painters of Peć Patrijarchate did find some of the wall paintings which can be evidenced by the composition on the south wall with representations of Ana, the endower and wife of Stefan Nemanja praying as nun Anastasia in proskynesis before the Mother of God on throne and with Christ on her knee. In the typikon of Studenica both Ana and Nemanja are represented as endowers of Studenica which is why this painting was executed.

... On the tower walls at the entrance to the monastery there were executed portraits of Stefan and Vukan Nemanjić as well as representation of St. Stephen the Protomartyr and of a holy warrior, probably of St. George. It was in 1968 during the works on the entrance gate to Studenica that fragments of the frescoes were unveiled. Conservation, consolidation, fitting and bonding of fragments were done by the Institute for Protection of Monuments of Culture of Republic of Serbia. It was stated that the fresoes had been made simultaneosly with the earliest wall paintings in the temple, that these were the first portraits of the Nemanjićs, the great župan Stefan the First Crowned and great prince Vukan, and that there was a partly preserved inscription positioned next to the image of Vukan. There is a crown of wreaths on Stefan's head embellished with strings of purple jewels - prependoulia.

Портет великог жупана Стефана Првовенчаног и великог Кнеза Вукана, копирао Часлав Цолић

 Portrait of great župan Stefan the First Crowned and great prince Vukan

Portrait of great župan Stefan the First Crowned and great prince Vukan, copied by Časlav Colić

... Свети Стефан Првомученик приказан је на начин особен за српску средину, попут апостола, а не ђакона, чиме је указано на значај овог светитеља, имењака Стефана Немање и Стефана Првовенчаног, заштитника бројних европских династија, па и Немањића.

Друга представа светог Стефана налази се уз иконостас, а посебно је обележена лучним пољем, што тај приказ чини фреско-иконом, као што је учињено и са светим Николом, насликаним с друге стране иконостаса.

... St. Stephen Protomartyr is given as an apostle and not as deacon, in a manner characteristic for Serbian culture emphasizing the importance of St. Stephen as namesake of Nemanja and Stefan the First Crowned as well asthe protector of numerous European dynasties including the Nemanjić one.

The representation of St. Stephen Protomartyr next to the iconostasis and marked by arched field is its counterpart thus turning the frescoe into an icon, similar to the St. Nicholas represented on the opposing side of the iconostasis.

Свети Стефан Првомученик, копирао Часлав Цолић
 St. Stephen Protomartyr
St. Stephen Protomartyr, copied by Časlav Colić

... Тежња да се нагласе владарски статус и породични пренос власти видљив је и на поновљеној ктиторској композицији из 1568. године у наосу храма. Немања, представљен у монашкој рaси, носи куполну круну на глави, а са страна су приказани свети Сава и Стефан Дечански, чиме се наглашава породични карактер задужбинарства и преноси порука коју саопштава и натпис из тамбура куполе. Композиција је свакако била оштећена у време прве обнове храма, 1568. године, тако да су сликари наместо Стефана Првовенчаног и Вукана, који су вероватнио били приказани уз оца, представили светог Саву и Стефана Дечанског. Свети Сава је могао да буде приказан на том месту судећи према примеру из Милешеве, док је представа Стефана Дечанског одраз јачања култа тог светог краља у турском периоду. Иако није с првобитног слоја живописа, већ из око 1235. године, ктиторска композиција на којој бивши краљ Радослав са женом , посредством Симона и Симеона Немање, приноси студеничку припрату или капелу вероватно Богородици, чија представа није сачувана, сведочи о пређашњим и савременим изгубљеним портретима. Симеон Немања, Симон и Радослав крунисани су венцима, иако су прва двојица монаси.

... The intention to emphasize the status of a ruler and transfer of the power within a family is also evidenced by the repeated endowment composition from the naos of the temple made in 1568. Nemanja, depicted in monk's rhason, wears a domed crown and is flanked by St. Sava and Stefan of Dečani whereby the family character of the endowment is emphasized and the message is sent trought the inscription in the ring of the dome thambour. Composition must have been damaged in the time of the first renovation of the tample in 1568. The painters executed representations of St. Sava and Stefan of Dečani instead of Stefan the First Crowned and Vukan who would have been represented next to their father. St. Sava might have been represented in this place judging by the example in Mileševa, while the image of Stefan of Dečani reflects the strengthening of the cult of this holy king during the Turkish times. The endowment composition which depicts the former king Radoslav with his wife does not belong to the original layer of the wall painting since it was made about 1235. The endowers offer the model of the nartex or the chapel of Studenica through Simon and Simeon Nemanja to the probably unpreserved representation of the Mother of God which proves that both former and contemporaneous portraits must have been lost. Simeon Nemanja, Simon and Radoslav are crowned by wreaths although the first two are monks.

Симеон Немања, Стефан Првовенчани као монах Симон, ктитори краљ Радослав и краљица Ана, ктиторска композиција, копирао Милош Јовановић
 Simeon Nemanja, Stefan the First Crowned represented as monk Simon, endowers king Radoslav and queen Ana
Simeon Nemanja, Stefan the First Crowned represented as monk Simon, endowers king Radoslav and queen Ana, endowment composition, copied by Miloš Jovanović

... Време протекло од настанка студеничког здања до извођења фресака у самој Студеници приказано је догађајима из живота Симеона Немање. У спољној припрати, у јужном параклису, представљено је више догађаја из живота Симеона Немање, по коме је параклис и добио име. Засноване на житију које је срочио свети Сава као увод типика за манастир Студеницу, фреске показују последње године Немањиног живота, када више није носио име Стефан већ Симеон, као и догађаје који су уследили. Насликане су четири сцене: Дочек светог Симеона на Светој Гори, Смрт Симеона Немање, Пренос моштију из Хиландара у Студеницу и Одавање поште моштима Симеона Немање.

Године 1207. свети Сава пренео је очеве мошти у Студеницу. На самом почетку развоја уметности у доба Немањића у локалној, српској варијанти појављује се тема Translatio - пренос моштију, велика тема хришћанске уметности, најопштије схваћена као суштинска појава и пренос Божије моћи помоћу моштију светитеља. Студеница је тиме постала средиште династичког и државног култа Србије. Порука садржана у слици није стилизована нити арбитрирана, већ документарна. Представа Студенице у сцени Доласка моштију Симеона Немање у Србију у тој је мери детаљна да је послужила конзерваторима приликом реконструкције куполе католикона у оригиналном облику и (црвеној) боји. Учесници литије на челу поворке носе икону Богородице са Христом. Икона Богородице Студеничке, уз коју су свети Сава, студенички игуман Дионисије, тринаесторица монаха и четрнаесторица свештенослужитеља, дочекује поворку с моштима, које носе Стефан Првовенчани и Вукан.

... Period between erection of Studenica and that of the frescoes painting is ilustrated by events from the life of Simeon Nemanja. In the exterior nartex, in the parecclesion at the south side named after Simeon Nemanja, a number of events are represented from his life. Based on the biography written by St. Sava as introduction to the typikon for Studenica Monastery, frescoes illustrate the last years of Nemanja's life and the ensuing events, actually that part of his father's biography when he lived as Simeon and not as Stefan. There are four scenes represented: Reception of St. Simeon at the Holy Mount (Athos), Death of Simeon Nemanja, Translation of Relics from Chilandar to Studenica and Paying Respect to the Relics of Simeon Nemanja.

Saint Sava had his father's remains translated to Studenica in 1207. The local, Serbian variant of art in the times of Nemanjić dinasty at the very beginning introduced the great theme of Christian art, Translatio - translation of relics, generally understood as genuine appearance and transfer the Power of God through relics of a saint. This established Studenica as the centre of dynastic and state cult of Serbia. The correctness of the message conveyed by the painting is not a stylized or arbitrary one, it is a documentary one. Depiction of Studenica in the scene of arrival relics of Simeon Nemanja into Serbia was so meticulously done that is served as additional information when the reconstruction of the dome of the katholikon was undrtaken in order to restore its original form and (red) colour. The most distingished participants in the liturgy leading the procession hold the icon of the Mother of God of Sudenica which waits for the procession with relics carried by Stefan the First Crowned and Vukan. Next to the icon stand St. Sava as well as Dionysius, the hegoumenos of Studenica, trirteen monks and fourteen clergymen.

Пренос Немањиних моштију са Свете Горе у Студеницу, копирао Шиме Перић
 Translation of relics of  Nemanja from the Holy Mount to Studenica
Translation of relics of Nemanja from the Holy Mount to Studenica, copied by Šime Perić

... На крају јужног зида поткуполног простора налазе се представе светог Ваарлама и светог Јоасафа. Јоасаф је краљевић који је напустио овоземаљска блага како би досегао до оноземаљских, вођен учитељем Ваарламом. Житије светих Ваарлама и Јоасафа приписивано је светом Јовану Дамаскину до 1859. године. Утврђено је да је, заправо, реч о роману о Сидарти, потоњем Гаутами Буди. Легенда о Буди дошла је преко Арабљана, код којих је он називан Јоасаф, у византијски свет. Од тада су Ваарлам и Јоасаф светитељи познати у целом хришћанском свету.

... At the end of the south wall of compartment space are representations of Baarlam and Joasaph. Joasaph is a prince who abandoned the earthly riches to reach the otherwordly ones guided by his tutor Baarlam. It was until 1859 that The life of St. Baarlam and Joasaph was attributed to St. John Damascene. Then it was established to have been a novel about Siddhartha, i.e. Gautama Buddha. The Legend of Budha travelled to the Byzantine world with Arabs who called him Joasaf. Ever since than Baarlam and Joasaph were saints known throughout the Christian world.

Паралела је у већој мери нагашена приликом владарског одрицања од престола, тако да су и Стефан Немања и Растко имали разлога да у свом чину виде понављање Јоасафове судбине.

Византијски цар Јован Кантакузин узео је приликом одрицања од престола име Јоасаф, очигледно с намером да нагласи истоветност своје и светитељеве судбине. Јован, последњи Немањић, син Симеона Синише Немањића Палеолога, узео је монашко име Јоасаф и прегао да оснива манастире на Метеорима.

У дијалогу исписаном на свицима светог Ваарлама и светог Јоасафа учитељ саветује: " Чедо Јоасафе, остави трошно царство и, примивши крст, пођи за Христом", а ученик одговара: "Све ово оставих и следим владику Христа да бих добио оно што желим".

Ваарлам и Јоасаф ретко се представљају у програмима цркава, а нарочито ретко на истакнутим местима. У њиховој појави у Студеници огледа се жеља светог Саве да прикаже свој животни пут.

 

 

Свети Јоасаф, копирала Зденка Живковић

 St. Joasaph

The parallel is particularly emphasized when the abjuring the throne is concerned and both Stefan Nemanja and Rastko rightfully treated their act as repeating the destiny of Joasaph.

Byzantine emperor John Kantakouzenos when he abjured the throne took the name Joasaph obviously to put emphasis on similarity of thair fates. The last of the Nemanjićs, Jovan, son of Simeon Nemanjić Paleologos, took Joasaph for his monastic name and devoted himself to founding monasteries at the Meteora.

In the Dialogue written in the scrolls of Barlaam and Joasaph, he advises his disciple: "Child Joasaph, leave the frail realm and take the cross to follow the Christ", and the disciple replied: "I left this all and I follow Lord Jesus to receive what I want".

St.Barlaam and Joasaph are rarely represented in the church programmes and certainly do not occupy prominent positions. Their presence reflects the wish of St. Sava to illustrate his own life.

 

 

 

St. Joasaph, copied by Zdenka Živković

... Три копије Богородице Студеничке јасно показују да су копије уметничка дела самих сликара кописта, као и то да је на све три копије оригинал тачно сагледљив. Све три интерпретације једнако су вредне. Светислав Мандић копирао је фреску 1965. године, после чишћења студеничких фресака, а пре израде ретуша. На његовој копији видљива су оштећења на доњем делу фигуре, настала услед укуцавања вотивних дарова Богородици. Ретушом су та оштећења прекривена, а копија је остала као сведочанство. Зденка Живковић је копију Богородице Студеничке насликала 1986. године, а Часлав Цолић 1993. године , копирајући део фигуре, попрсје. Светислав Мандић доноси најтачнија опажања моделације лица. Иако је цртеж, пренет путем калка, истоветан на свим копијама, на оној Светислава Мандића израз лица, дубина и правац погледа готово у потпуности одговарају оригиналу. Меки прелази и градирање зелене подлоге, проплазме, и окера са сијеном, гликазме, одлике су копије коју је израдила Зденка Живковић. Мекота моделације, филигрански прелази на светлијим, црвенкастим, и тамнијим, зеленкастим деловима инкарната, који су за нијансу оштрији на оригиналу, понављају пажљиву моделацију оригиналног сликарства. Најдаље од садашњег стања фреске, у корак са првобитном свежином оригинала, отишла је копија Часлава Цолића. Звонки односи светлог и тамног, јасне боје и потези иду у правцу реконструкције, приказа без садашњих оштећења. Храбро и врсно, поред љубави, истиче се знање самог кописте.

... Three copies of the Mother of God of Studenica clearly show that these copies are genuine works of art of the painters - copyists. The original is also precisely traceable in all the three copies. All three interpretations are equally valuable. Svetislav Mandić made his copy of the fresco in 1965 after cleaning of Studenica frescoes was completed and before the retouching was done. His copy shows damages on the lower part of the figure left after hammering down votive gifts to the Mother of God. These damages were covered after the retouching was done and copy remained as evidence. Zdenka Živković made her copy of the Mother of God of Studenica in 1986 and Časlav Colić made his in 1993 by copying part of the figure, the bust exactly. Svetislav Mandić most meticulously noted the modelling of the face. The drawing in all copies is identical since it was tranferred by calque, however the expression on the face, depth and direction of the look almost fully match the original. Soft shading and gradation of the green background and ochre with sienna are characteristics of the copies made by Zdenka Živković. Soft modelling of the copy, filigree shading to lighter, reddish and darker, greenish parts of bodily parts, just a bit deeper than the original, repeat the meticulous modelling done by the original painter. Most detached from the present state of the fresco and in accordance with the original freshness is the copy made by Časlav Colić. Vibrant light-dark interrelation, clear colours, strokes - they are more like a reconstruction without damaging the present look. Boldly and expertly, the work emphasizes the knowledge of the copyist and not only his affection.

1. Богородица Студеничка, копирао Светислав Мандић

2. Богородица Студеничка, копирала Зденка Живковић

3. Богородица Студеничка, детаљ, копирао Часлав Цолић

 

 Mother of God of Studenica

1. Mother of God of Studenica, copied by Svetislav Mandić

2. Mother of God of Studenica, copied by Zdenka Živković

3. Mother of God of Studenica, copied by Časlav Colić

 

ПОВРАТАК    |    BACK