О монаштву

 Гробница Светог Симеона Мироточивог

Гробница Светог Симеона
Мироточивог

 Кивот са моштима Светог Симона монаха

Кивот са нетрулежним моштима
Светог Симона монаха
(Св. Стефана Првовенчаног)
"јер нећеш оставити душу моју у аду,
нити ћеш дати да светац Твој види труљење" (Пс.15,10)

Монаштво је интегрални део живота Православне Хришћанске Цркве, и односи се пре свега на начин живота и подвига који је најближи јеванђелском идеалу. Изворно сам појам монаштва означава усамљенички начин живота побожних Хришћана, живот одвојен од сујетног света и његових лажних радости. Као облик живљења настао је на истоку (Египат, Палестина, Сирија) у 4. веку у виду тежње ка узвишенијем, чистијем морално - духовном животу православних верника.

То је живот посвећен молитви за све људе, богомислију и борби против зла у нама и око нас (што је најтежи вид борбе победити своју сујету).

Монаштво је најкраћи и најбезбеднији пут до спасења (али не и једини), пут којим се ређе иде, али који је прав и поуздан. "Уђите на уска врата, јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст и много их је који њиме иду, јер су уска врата и тесан пут што воде у живот, и мало их је који га налазе" (Мт.7.13-14).

Треба видети и схватити праву вредност свих ствари, земаљских и небеских, а не посматрати кратковидо, јер задовољство живота у његовој пуноћи не осећају они који га доживљавају по мерилима света, него они који га духовно живе.

 Кивот са моштима Свете Анастасије

Кивот са моштима Свете Анастасије,
мајке Светог Саве

Врх стране