Молитва

 - Владика Николај Велимировић -

Мученици велике љубави, молите се Богу за нас.

Ви што познадосте љубав јачу од смрти, молите се Љубави за нас.
Што се срећно извукосте у овом животу из мреже пролазне љубави, која је као мало боје на стени, што киша спира.
Што проповедасте да је љубав тајанственија од тела и вечнија од звезда на небу.
Што кроз љубав разумедосте и дрво и камен, и звера у гори и рибу у води. Јер љубав ломи печате свију тајни, и све ствари се показују наге љубавнику своме.
Што љубављу испунисте све пророке, задовољисте све религије, и покристе све законе.
Највећи освајачи, ко је јачи од вас?
Највећи мудраци, ко је мудрији од вас?
Најређи драгуљи, ко је малобројнији од вас?
Богови, што видесте себе у Богу и Бога у себи.
Што имате већу част од ангела, јер ангели посташе ангелима без муке и мучеништва.
Вама се молимо и поклонимо, молите се Богу за нас.
Да се и ми очистимо од призрачне љубави, која се завршује мржњом.
Да и ми крунишемо нашу веру и наду круном, у којој сунца представљају малу вредност.
Да и ми погледамо, и познамо, и зарадујемо се радошћу, којом се само ангели могу радовати.
Да и наш живот постане тросунчано сијање, слично ономе, од кога долази све сијање непомешано с тамом.
Да и ми сагледамо у себи вечиту девојку и превечног сина девојачког, и духа голубињег.
Мученици велике љубави, само је страдање ваше мање од љубави ваше. Свака љубав земаљска доноси страдање, веће од те љубави. А ви сте заљубили оно што је дуже од времена и шире од простора.
Чујући за ваша страдања ваша смртна браћа држе их за невероватна и неподношљива. Само зато, што се они, истина, могу пренети у ваша страдања но не и у љубав вашу, у смисао ваших страдања. О кад би се могли пренети и у љубав вашу! Сва ваша страдања била би за њих играчка као што су била и за вас. Као што је хладна киша и дување ветра у ноћи играчка за мајку што хита детету своме на дому.
Ономе, ко има циљ већи од света, свет не може ништа.
Онога ко хита дому ширем од простора, простор не може задржати.
Онога ко има љубав скупљу од времених творевина, време не може ни спречити ни прегазити.
Кроз све кршине и олујине Љубав води своје љубимце и вуче их себи.

Мученици велике љубави, молите се Богу за нас.

 

 Николај Велимировић

Николај Велимировић

Свети Јован Шангајски назвао је једном приликом владику Николаја "Златоустим наших дана"; ава Јустин Ћелијски назива га "највећим Србином после светог Саве, а Александар Шмеман најплеменитијим владиком XX века". Истичући ову вредносну градацију желимо показати колико су лик и грандиозно дело владике Николаја оставили неизбрисив траг на свесловенском простору, на његове савременике, али и на будућа поколења верујућих и неверујућих.

Овоземаљску славу владика Николај је стекао као теолог, архијереј, молитвеник и подвижник, као родољуб и мученик, али пре свега, као беседник и проповедник. Највећи део његовог светоотачког богословског промишљања исказан је управо у облику омилије, проповеди или беседе. Беседе под гором, Нове беседе под гором, зборник беседа Изнад греха и смрти, Омилије, Молитве на језеру и бројне проповеди, само су део обимног Велимировићевог дела.

... У осврту на Велимировићеву књигу Религија Његошева, Јован Скерлић је записао: " Велимировић је рођени ретор (...) Има код њега сувише књижевних флоскула и беседничких фигура, нечега што подсећа на свету речитост из периода рококо, толико да се ми гушимо у том мирису цвећа и тамјана и најзад зажелимо хришћанске простоте и скрушености (...) Сам тон је стално подигнут, и сва та речитост је стално напета и трајна, у високој ноти иде кроз целу књигу". Скерлић је надаље у својој оцени споменуо да "српска црква није имала литерарнијег писца и неортодокснијег теолога." С једне стране, владика је био восокообразовани богослов, а с друге стране, он је човек из народа који је познавао све вредности патријархалне културе српског сељака. Те две нити непрестано се укрштају у његовом промишљању. О том народном елементу најречитије нам говоре његове молитве које на више планова кореспондирају са народном неканонизованом молитвом, а ту је и често позивање на народну јуначку песму и њен етички кодекс. У његовом делу, дакле, прожимају се са лакоћом високи библијски стил (и мисао) и народна прагматистичка и рационалистичка филозофија. Због тога га Скерлић сврстава у неортодоксне теологе. Тој оцени вероватно доприноси и Велимировићево често посезање за доказима из егзактних наука. Његово дело попримало је и одлике модерног есеја, а на моменте и песме у прози ...

- из књигe "Најлепше беседе Владике Николаја" -

Врх стране