Краљева црква

После Немање, његови су потомци дограђивали нова здања уз старије храмове, или су саградили по једну цркву - обично свој маузолеј. Први је, следећи Немањин пример, краљ Милутин подизао сакрална здања у свим крајевима своје државе и изван ње, у многим тадашњим угледним црквеним средиштима. Међу његовим задужбинама истакнуто место заузима студеничка црква посвећена Св. Јоакиму и Ани, познатија по ктитору нeго по патрону, због чега је названа Краљевом црквом. Спада међу ретке рашке храмове чије је време грађења познато, јер о томе говори натпис уклесан на каменој траци уграђеној дуж спољне стране апсиде под кровним венцем: "У име Оца и Сина и Светога Духа, ја, рoб Божији Стефан Урош, праунук господина Симеона и унук Првовенчаног краља Стефана, син великог краља Уроша и краљ све српске и приморске земље, сазидах овај храм у име светих праведника и прародитеља Христових Јоакима и Ане, године 1314, индикта 12 и приложих томе светом храму хрисовуљу. И ко ово промени да је проклет од Бога и од мене грешног, Амин. Сазида се храм трудом архимандрита и протосинђела игумана Јована ...".

 Архитектонски приказ основе  Подужни пресек Краљеве цркве

Архитектонски приказ основе и подужни пресек Краљеве цркве

Цртеж основе цркве у облику је квадрата којем су на источној страни прикључене три апсиде. Две бочне су изнутра сасвим малене, али су споља и оне добиле наглашенији облик, а средња је пространа и необично дубока. Основни квадратни простор у ствари је само подножје куполе, тако да црква има праве одлике централно решених сакралних грађевина. Збијеном цртежу основе одговара горњи део уобличен попут византијаских куполних цркава у облику сажетог уписаног крста. На квадратној основи саграђена је купола са осмостраним тамбуром.

Конципирајући цркву Св. Јоакима и Ане у духу византијских традиција, неимари нису одолели упечатљивој лепоти спољашности главног студеничког храма, па су настојали посебном спољном обрадом да своје здање са њом ускладе и да га што више приближе њеним вредностима. На доњим деловима цркве - која је сва замишљена да буде малтерисана - угребали су у свеж малтер праве, водоравне и усправне линије после чега су све обојили бело, подражавајући тиме изглед Богородичине цркве и њено скупоцено градиво. Само су куполу споља обојили црвено, баш онако како је већ раније учињено са куполом старијег храма.

Овако малена, чврстог, збијеног, крстоликог изгледа, Краљева црква делује као драгуљ, или као увећан реликвијар, спуштен међу висока околна манастирска здања, која јој чине оквир истичући још више лепоту њених складних облика.

 Краљ Милутин

Краљ Милутин, ктитор цркве посвећене Св. Јоакиму и Ани

Као и код већине средњевековних српских грађевина, у студеничкој цркви Св. Јоакима и Ане остварена је савршена хармонија у односу архитектуре и живописа: мала црква је добила композиције малих сразмера и малих фигура на њима. Није грациозна само црква, грациозне су и композиције из живота светитеља којима је посвећена: Рођење Богородичино и Ваведење су најплеменитије сликарске идиле у српском средњевековном сликарству. Црква Св. Јоакима и Ане није остала без фресака на којима се прославља живи владар и кућа Немањића. На њеном јужном зиду насликан је краљ Милутин са краљицом Симонидом, као ктитор који приноси модел своје цркве Христу, посредством Јоакима и Ане, а у присуству својих предака Св. Симеона Немање и Св. Саве, насликаних насупрот њима, на северном зиду.

Врх стране