Петрова црква

 Петрова црква

- Александар Дероко -   

"Најстарији манастир који се уопште помиње у српскоме Загорју јесте: Петрова Црква или Св. Апостоли у Расу, два километра северно од Новог Пазара, на ушћу речице Дежеве у Рашку.

По Дукљаниновој кроници Петрову је цркву дигао „краљ Белуш са својим Романима“ после победе над рашким жупаном Љутомирем.

Руварац каже да је у Петровој Цркви била епископија: „ако не пре а оно извесно у време бугарскога цара Петра (927-67). Све до оснивања архиепископије овај је манастир био центар црквенога живота Србије. У њему је и Немања прешао у православље а у њему се на сабору и престола одрекао, кад је пошао да се замонаши. У турско доба била је једно време барутни магацин.“

Са олтарском апсидом црква је дуга 17 м 50. Западна фасада је 12 м 50, а највећа ширина цркве око 17 м.

 Основа Петрове цркве

Основа Петрове цркве

Из далека гледана црква пружа са свога ћувика простране и моћне ефекте својим простим белим креченим масама, без прозора и украса. Изнутра, преграђивана, дограђивана, она је страшан сплет кривих дебелих незграпних зидова. Све је покривено једним пространим двосливним кровом. У основи нигде једног правилног облика - једног правог угла. Самоме кубету не може се никако ухватити нека одређенија правилна форма. (Оно је иначе споља неправилно осмоугаоно.) Ко зна каква је морала првобитна грађевина изгледати! Ипак, по оно неколико лучних зидова око кубета, може се закључити да је била ротонда. Мала вратанца на западној страни, кроз која се улази, дају готово једино осветљење, јер по оно неколико узаних прозора, правих пушкарница, црква би била у потпуном мраку. Једини прозор, а и то таман толики да се човек може с муком провући, направили су, на јужној страни кубета, неки качаци разбојници да би се на конопцу спустили и опљачкали цркву.

Али шта су они они могли у цркви наћи! Ми смо нашли два интересантна свећњака пред олтаром. Камени стубови изрезани простим незграпним украсима. И у једноме углу крстионицу, као велики камени путир.

Црква је имала у средњем делу, између улазног „вестибила“ и солеје, на горњем спрату малу сасвим мрачну катихумену, у коју се пело из севернога полукружнога простора.

 Петрова црква

Петрова црква

Вратили смо се ка Рашкој. Поштанским таљигама пролазимо испод саме Петрове црквице. Мој пријатељ, песник, већ по пети пут скицира, на коверти неког старог писма, малу јако белу здепасту грађевину, на њеноме дубоко зеленоме брдашцу више моста и усхићује се Новопазарским пејзажем. У Сезановим плановима ређају се тонови, од топле кадмиум обале Дежеве, до најхладнијег плаветнила далеких планина Арнаутлука. Њега „ко кошемар прати скелет Ступова“, чија силуета „као авет чучи“ горе на високим брдима далеко изнад Дежеве. Ја их ипак још гутам погледом до првога завијутка, одакле се већ више неће видети."

* * *

   Црква Светог апостола Петра налази се на једном узвишењу југозападно од Рашке, недалеко од Новог Пазара.

Овај храм је један од најстаријих црквених објеката и од изузетног је значаја за даљи развој српског црквеног градитељства. У архитектонском склопу ове цркве сачувано је неколико епоха. На месту овог храма налазила се ранохришћанска богомоља, вероватно баптистеријум, из 6. века. Језгро данашње зграде чине управо остаци те најстарије грађевине. Ранохришћански објекат подигнут је над илирским кнежевским тумулом, који је откривен 1957. године. У овом тумулу, који потиче из 5. века пре Христа, пронађене су грчке вазе, сребрно посуђе, златни накит, предмети од стакла и ћилибара и украси изузетне лепоте али и велике историјске и уметничке вредности.

 Петрова црква у Расу, гробље

Петрова црква у Расу, гробље

Првом обновом (у време кнеза Часлава) црква Светог Петра је, у свом горњем делу, темељно реконструисана. Овом обновом црква је задржала основу кружног облика претходне грађевине, али је добила куполу конструисану на тромпима, затим галерију на спрат, која унутрашњи простор прстенасто обухвата са свих страна, осим са источне. И касније је овај храм мењао свој архитектонски изглед, посебно у време турске владавине, када је дограђена припрата на западној страни.

У Петровој цркви Стефан Немања је поново крштен, односно миропомазан. Ту је он одржао чувени сабор на коме су осуђени кривоверници, као и сабор на коме је предао престо своме сину Стефану Првовенчаном. Овде је Немања примио монашки постриг од епископа Калиника. Свети Сава је одредио (1219) цркву Светог Петра за седиште Рашке епископије. У 15. веку епископија је уздигнута на степен митрополије.

 У цркви Светог Петра сачувано је неколико слојева живописа, који углавном прате хронологију градитељских промена овог храма. Први и најстарији слој фресака је у тамбуру кубета – ово сликарство потиче из 9. века. Друга целина потиче из 11. века. Трећи део живописа највероватније је настао у време Стефана Немање, односно непосредно после украшавања његове задужбине Ђурђеви Ступови у Расу. Намлађи и најбоље очувани слој фресака је живопис  чији је ктитор вероватно био краљ Урош Први. По неким стилски одликама ово сликарство блиско је зидном живопису у Ариљу и капели краља Драгутина у Ђурђевим Ступовима.

 Унутрашњост Петрове цркве, фреске  Петрова црква, Свети Никола, фреска

Унутрашњост Петрове цркве, фреске                Петрова црква, Свети Никола, фреска

Архитектонски склоп цркве Светог Петра, као и фреске из разних епоха, чине овај црквени објекат не само најстаријим српским православним храмом него и једним од најзначајнијих сведочанстава о синтези уметности Истока и Запада. Око цркве је некропола са великим бројем монументалних надгробних споменика. Цео манастирски комплекс некада је био опасан дебелим зидом.

Петрова црква уписана је 1979. године у листу светске баштине као део целине Стари Рас и Сопоћани.

Врх стране