Богородичина црква

По предању, Немања је, изгубивши битку, у сукобу са византијском војском цара Манојла II Комнена, 1172. године, одведен као живи сведок победе у Константинопољ. Ту је и заточен у манастиру Богородице Добротворке. Молећи јој се за избављење, Немања се заветовао да ће јој, ако га избави из заточеништва, подићи најлепши манастир. По избављењу, Немања је тај завет испунио. Главни храм студеничког манастирског компекса посвећен је Богородици Добротворки, Евергетиди.

Богородичина црква је изузетно сложен грађевински подухват у коме су на уметнички начин сједињени утицаји Истока и Запада. Са класичном просторном организацијом и конструкцијом складно се уклапа романичка обрада предивног белог мермера са Радочела. Мермер који на малој дубини упија и рефлектује сунчеву светлост, задивљује зрачењем белог, а после рефлексије златног мермера, која за позадину има бескрајно зеленило планине Радочела.

 Архитектонски приказ основе Богородичине цркве

Архитектонски приказ основе Богородичине цркве

Основа цркве је једнобродна, у облику изудуженог крста, са дужином 40,80 метара без припрате. Краљ Радослав је дозидао велику припрату. На жалост, њена фасада није од мермера и нема исту уметничку вредност као фасада саме цркве. По његовом наређењу, у јужној капели припрате осликан је живот Стефана Немање.

На источној страни је традиционални троделни олтарски простор. Црква има куполу полигоналног облика са 12 страна у старом српском стилу и носи је квадратна основа. На прстену куполе откривен је велики запис којим је утврђено време градње као и ктиторство храма. Запис је писан у редакцији старе српске црквене ћирилице. "Овај пресвети храм Пречисте Владитељке наше Богородице сагради велеславни господин све српске земље, велики жупан и сват цара грчког господина Алексе - Стефан Немања који је примио анђеоски лик као Симеон монах; би завршен и живописан трудом велеславног господина све српске земље, великог жупана и севастократора Стефана и његовог брата великог кнеза Вукана, године 1209. (индикта 12). И мене који сам ту радио помените Саву грешнога".

Посебно богатство и лепоту даје изванредна, и у Србији непоновљива, камена пластика у мермеру. Студеничка мермерна скулптура је са лозицама и врежама, реалним и фантастичним мотивима. На прозорима и вратима достигнути су високи уметнички квалитети.

 Подужни пресек Богородичине цркве

Подужни пресек Богородичине цркве

Велику занимљивост у цркви Богородице у Студеници чини пет лепих техничких цртежа, уклесаних длетом у мермер фасаде на јужној и северној страни. То су технички пројекти који су служили мајсторима за извођење комплексних полукружних лукова код изградње портала и архиволта и уједно су најстарији технички цртежи ове врсте у Србији. Они илуструју изванредно образовање као и висока техничка знања којима су овладали градитељи у XII веку. До сада није утврђено ко су ови мајстори који су градили Богородичину цркву. Такође је остало непознато и њихово прекло. Једно је свакако сигурно, да они потичу из прворазредне градитељско-клесачке радионице. Натписи изнад западног потрала, који су писани у српској редакцији, ипак указују да су мајстори били словенског порекла. То су били свакако прворазредни ствараоци, који су српској уметности градитељства подарили ремек-дело које се може убројати међу најбоља остварења у својој врсти и у свом времену.

* * *

Од Немањића су, у Богородичиној цркви, поред Немање, сахрањени и краљ Стефан Првовенчани, Вукан и његов син Ђорђе, као и унук краљ Радослав.

Врх стране