Задужбине Немањића
 Задужбине Немањића

ИЗБОР

MАНАСТИР КРКА

Манастир Крка смештен је на десној обали реке Крке, недалеко од Кистања, у Далмацији. По живом народном предању, које потврђују историчари цркве и летописци, манастир је подигла 1350. године, на месту где је апостол Павле проповедао хришћанство, у периоду када је у име свог малолетног сина владала Клисом и Скарадином, Јелена, удовица Младена Шубића и сестра цара Душана.

 Манастир Крка

Манастир Крка

У току векова овај манастир је претрпео неколико разарања и запуштања, али и обнова и прерада, па његова архитектура није сачувана у свом првобитном стању. Манастирски комплекс уобличен је у XVIII веку и са мањим изменама, до којих је дошло нарочито у XIX веку, сачуван је до данас. Манастирска црква, конаци, трпезарија и помоћне зграде затварају мало унутрашње правоугаоно двориште, које је са свих страна окружено тремовима. У XVIII веку манастир је доживео велику обнову. Сазидан је звоник изузетне величине и квалитета, измењен је и знатно проширен олтар, а у самој цркви раскрчен је западни зид који је заклањао поглед на средишњи део храма.

 Звоник

Звоник

 Унутрашње двориште

Унутрашње двориште

Главна манастирска црква је посвећена арханђелима Михаилу и Гаврилу и другим бестелесним силама. Црква је саграђена изнад пећине, за коју још засигурно није установљено када је настала, а не зна се ни њена права намена. Реч је о кречњачкој пећини насталој природним путем, али се види и учинак људи - преградни зидови начињени сигом. Зидови у свим просторијама су неукрашени, осим што се понегде може наћи покоји сада нечитљиви натпис и по неки симбол. У овим подземним просторијама, осим великог броја гробница, пронађено је и неколико предмета из римског доба. Све ово би могло ићи у прилог легенди да су просторије, као и гробнице, настале у ранохришћанском периоду, када су Хришћани били приморани да се скривају и врше обреде у сличним пећинама. У том случају, ова пећина је вероватно била повод за подизање цркве баш на овом месту. Ове просторије су могле служити и као скривнице од Турака у XVI веку, у периоду када су монаси били ометани у богослужењу унутар цркве, па су били приморани да граде црквицу под земљом. Један део те пећине, епископ Стефан Кнежевић преуредио је 1876. године у манастирску капелу посвећену Светом Сави. Капела се највећим делом протеже испод данашње припрате.

 Манастир Крка

Манастир Крка

 Манастир Крка

Манастир Крка

Садашња црква је облика сажетог уписаног крста, а састоји се од две целине неједнаких оси. Источни део чини олтарски простор и централни део надвишен куполом. Тај централни део надограђен је у XVI веку на неку старију грађевину коју у највећој мери чини данашња припрата - западни део, доста ужи од источног дела цркве. Припрату просторно чине три травеја. Средњи травеј је најшири и у њега води главни улаз у цркву. Да ли је садашња припрата била засебна целина или је представља остатак неке претходне грађевине која се налазила на овоме месту, није познато, али је врло могуће да њени доњи делови припадају грађевини насталој 1350. године.

 Иконостас

Иконостас манастира Крке није ни хронолошки ни стилски јединствена целина. Заједно са надверјем и иконама на царским дверима, овај иконостас броји 55 икона, које су настале од XV до XVIII/XIX века.

У богатој манастирској библиотеци се чува више од 50 богослужбених књига насталих у времену од XIII до XVIII века. Свакако би требало истакнути један од најстаријих српских средњевековних рукописа - Микропољско четворојеванђеље, Требник са илуминацијама, Зборник богословских текстова и друге. Кроз своју дугу прошлост овај манастир је био и преписивачки центар.

 

О богатој историји манастира Крке говори и манастирска ризница. Драгоцености по броју, уметничкој изради и историјском трајању, убрајају се у највредније ризничке целине Српске Православне Цркве. У ризници се чувају иконе које су настајале у периоду од XV до XX века, као и велики број богослужбених предмета и свештеничких одежди.

 Из манастирске ризнице
 Из манастирске ризнице
 Из манастирске ризнице
 Из манастирске ризнице

Године 1615. митрополит добробосански Теодор, благословио је да се у манастиру Крка оснује богословска школа. Ово богословско училиште до сада је изнедрило на стотине православних свештеника, велики број монаха и десетине угледних епископа. Са мањим прекидима њеног рада, ова школа ради и данас. Доласком на трон Епархије епископа Фотија и новог братства манастира Крке, почела је 1998. године обнова духовног живота у Крки у врло тешким условима, а почетком рада Богословије Света Три Јерарха, 2001. године, манастир је наставио и своју просветну мисију на просторима Далмације и читаве Православне Цркве.

___________________________

1. "Манастир Крка" - "Истина", издавачка установа Епархије далматинске