Манастир Хиландар
 Манастир Хиландар
ИЗБОР

О Хиландару

 Манастир Хиландар

Манастир Хиландар

Када се од арсане (манастирског пристаништа) пође према Хиландару, равним путем уз речицу, брзо се стиже до Хрусије, првог спољашњег хиландарског утврђења. До улаза у манастир посетилац ће наићи на неколико интересантних обележја, као што су: Крст цара Душана, с леве, и Душанова маслина, с десне стране пута, наводно, на месту сусрета монашког братства и цара Душана, када је овај са царицом Јеленом 1347/1348. године, бежећи од куге, дошао на Хиландар; чесма с крстом, у знак сећања на посету краља Александра Обреновића 1896.; капелица где је, према предању, чудотворна икона Богородице сама, на леђима магарца, пристигла из Србије у Хиландар (Хиландар је и посвећен Пресветој Богородици - њеном култу посебну пажњу поклањају и монаси и посетиоци манастиру); близу зидина, на једној каменој громади, с леве стране пута, налази се уклесан у камену полурељеф са ликом Св. Симеона - рад ђакона др Војислава Билбије. Ту близу, с десне стране су манастирске радионице, конаци за аргате - раднике на имању и манастирско гробље са црквом Благовештења.

Цео манастирски компекс ограђен је зидовима висине преко 30 метара, а ојачан још вишим пирговима (кулама). На врху шестоспратног пирга светог Георгија саграђена је црквица посвећена овом светитељу, а на још монументалнијем и вишем пиргу Св. Саве црквица посвећена светом Јовану Претечи.

 Фијала

Фијала

Улазна дрвена врата ојачана су гвозденим шинама. Иза њих је дрвени топуз као симбол одбране од непријатеља.

У широком дворишту главна црква, посвећена Ваведењу Пресвете Богородице, је у средини. Ту су и фијала и два висока чемпреса, као важна обележја или симбола овог манастира. Китњаста фијала (за освећење воде одређених дана у години) саграђена је 1784. године. Основа јој је кружног облика, а осам стубова носе кровни покривач. У средини је лепа фонтана - сликана је споља флоралном орнаментиком, а изнутра сценама из библије.

Од првобитних конака и утврђења из 12. века остало је само нешто мало у подрумима, у основама конака с јужне стране и у пирговима. Постојећи конаци имају три или четири спрата. Спољашњи зидови су им уједно и одбрамбени (немају прозоре у доњим зонама). Дуж спратова према дворишту пружају се тремови са полукружним луковима - све је у духу византијске традиције. Велики тзв. Савин пирг има доњи део из доба Немање и Саве, а горњи из времена краља Милутина.

У манастирској порти, иза главног храма, налази се и цистерна, наткривена тремом са калотом, а недалеко од ње постоји и бунар.

Као саставни део укупног комплекса манастира Хиландара, постоји јoш десетак мање или више очуваних цркава у његовим зидинама (црква Св. Николе, црква Четрдесет севастијских мученика, црква Св. арханђела, црква Јована Претече, црква Рођења Богородице ...) и пет цркава - скитова ван хиландарског круга, а у зидинама Хиландара и ван њих постоје остаци - трагови шест некадашњих, напуштених и ишчезлих цркава.

 Врх стране