Манастир Хиландар
 Манастир Хиландар
ИЗБОР

СВЕТА ГОРА АТОНСКА

Српски манастир Хиландар налази се у Светој Гори (Агион Орос), а она на Атосу, једном од три полуострва (источно Атос, средишње Ситонија и западно Касандра) која се, као три кажипрста, рачвају из већег полуострва Халкидики, на северу Грчке - нешто више од Стагире, отаџбине великог грчког филозофа Аристотела.

Атос - кршевито и тешко проходно полуострво у Егејском мору дугачко је око 60, а широко свега седам до петнаест километара. Земљоузом - Провлаком, ширине два километра, повезано је са Халкидикијем. Ту је у V веку пре н. е. персијски цар Ксеркс, припремајући се за напад на Атињане, прокопао канал за пролаз флоте јер би, бојао се, пут његових галија око јужних ртова полуострва био дуг и веома опасан.

Средишњи, брдовити и планински део Атоса, покривен је шумом, испресецан мањим и већим јаругама и кањонима и доста ретким, а уским долинама.

 Света гора

" ... Између осталог, мислим да је Атонска Гора вредна дивљења и због веома добре климе (чистог ваздуха), многобројног и веома разноврсног зеленила" - записао је Никифор Григор, грчки научник XIV века. "Постоје такође и многобројне и ендемске врсте дрвећа, и цвећа, има и обрадиве површине. Због сталног мириса разноврсног и разнобојног цвећа, као и целе природе, можемо са сигурношћу да кажемо да Атонска Гора оставља пријатан осећај на све који јој се приближе. Цела је обасјана сунчевим зрацима, док се разуђена обала купа у мору. Постоје многе врсте птица певачица, као и пчеле које лете са цвета на цвет и испуњавају ваздух својим брујањем. Током целе године, не само у пролеће, простире се овде један чудан вео милости и чари који испуњава сва људска чула. Овај осећај је још већи када се усред шуме чују гласови са јутарње службе, када заједно са монасима пева цела природа и сам Господ наш. Чини ми се као да постоји божанска гитара и псалмопевчев урођени инстинкт који дају предивну хармоничну музику. Овај хор се допуњује жуборима воде многобројних извора и потока који траже најкраћи пут и који као да нам ћутећи говоре о монашком путу ... "

На крајњем јужном делу Атоса уздиже се истоимени голи и стеновити врх купастог облика висине 2033 метара изнад мора. Испод каменитог врха Атоса, на његовим нижим косама и падинама, буја живот разноврсног биљног и животињског света, а и људи који га чувају и оплемењују.

" ... Та планина је обдарена многобројним даровима које не може изразити ни једна људска реч" - писао је једном свом пријатељу Евгеније Вулгарис, народни просветитељ и управник Атонске школе у турско доба. И наставио опис тога предела речима: "Воде су овде доброг тока, ваздух благ, а морски ветар освежава наш унутарњи свет. На свим местима су шумице са великим хладовима и стално зеленило које прија виду. Биљке су многобројне и разноврсне, маслине, винова лоза, ловор, мирта ... и да не наводим остало растиње здраве земље, које се употребљава за јело или украс. Ту је и мноштво птица певачица, међу којима су многи славуји, косови и ласте, који својим цвркутавим песмама прате песме светогорских боготражитеља. Испод планине је мала лука са изграђеним доковима. Море је овде мирно и бистро, понекад са малим валовима улази у луку, понекад се пак пени и тресе, те нам стално даје разноврсне призоре. Све је добро. Не могу да кажем ништа више од овог пријатног осећања".

 Света гора

Иако је клима на Светој Гори медитеранска, зиме су на њој оштре, влажне и ветровите. Њена брда, увале и долине обрасле су веома бујном вегетацијом, док се виши предели понекад зими могу забелети снегом.

Данас на целом полуострву Атос нема сеоских и градских насеља. Ту, у Светој Гори, налазе се само мушки манастири, скити и келије, као ђердан нанизани, углавном дуж морских обала Атоса или недалеко од њих, близу изворишта или поред кањона атоских речица.

У средишњем делу Атоса, на 350-400 метара надморске висине, налази се управни центар Свете Горе - варошица Кареја. У њој су Протат и представници свих светогорских манастира, а и органи грчке власти. На западној обали Атоса, на око 300 метара надморске висине, налази се главна светогорска лука Дафни.

Данас на Светој Гори постоји двадесет манастира - 17 грчких (најпознатији су Велика Лавра и Ватопед) и по један руски (Св. Пантелејмон), бугарски (Зограф) и српски - Хиландар.

У Светој Гори више од хиљаду година живе монаси испосници у заједничким општежићима и усамљеничким колибама. Она се назива и "Врт Богородице". По предању, ово место је благословила сама Богородица, да на њему живе слични њој, девственици. Света Гора је огњиште врлина и подвига и неугасиви светионик вере Православне. Први велики пустињак у Светој Гори био је преподобни Петар Атонски, а први оснивач општежитељног манастира Велике Лавре - преподобни Атанасије Атонски.

Једна од особености Свете Горе је да у њој од најранијих времена, па и данас, живе искључиво монаси. Монахиње и жене уопште немају право приступа на ово подручје. Према једном црквеном предању, у Свету Гору је 422. године кренула Пулхарија, ћерка византијског цара Теодосија Великог, с намером да посети манастир (садашњи Ватопед) који је њен отац градио на месту где му се син спасао од буре. На улазу у манастир строги Богородичин глас забранио јој је улаз, што Атонски оци протумачише као закон који се има поштовати.

 Пресвета Богородица Атонска

Пресвета Богородица Атонска

    Света Гора, то је "царство без круне, држава без војске, земља без жена, богатство без новца, мудрост без школе, кухиња без меса, молитва без престанка, веза са небесима без прекида, славопој Христу без умора, смрт без жаљења - то вам је Света Гора."

(Епископ Николај Велимировић)

 Врх стране